Данас је Свети Трифун
Сви хришћани данас славе заштитнике искрене љубави. Православни вјерници обиљежавају Светог Трифуна, а западна традиција Светог Валентина.
Српска православна црква Светог Трифуна слави као великомученика који је пострадао за хришћанску вјеру, не искључујући његов значај као заштитника брачне љубави и вјерности, које су дио хришћанске проповједи.
Према хришћанском учењу, брачна љубав је у равни љубави према Богу, о чему својим дјелима најбоље свједоче Христови великомученици, међу којима је и свети Трифун.
Житија и хришћанско страдање оба светитеља нашли су мјесто у Охридском прологу владике Николаја Велимировића, према коме је великомученик Трифун погинуо 250. године у Никеји од мача христоборног римског цара Дакија.
Владика Николај говори о скромности и исцјелитељској моћи светитеља Трифуна, који је у дјетињству чувао гуске и једини могао помоћи лудој кћери цара Гордија.
Сахрањен је скромно, на сопствени захтјев, у селу Кампсади у Фригији, гдје је и рођен.
Свети Валентин, како пише владика Николај, био је епископ у италијанском граду Интерамни, гдје се прославио као исцјелитељ брата римског трибуна Фронтана и Херимона, сина познатог философа Кратона, чиме је многе преобратио у хришћанску вјеру.
Валентин је са својим сљедбеницима посјечен мачем 273. године, записано је у Прологу.
СПЦ дан светог Валентина обиљежава 30. јула, односно 13. августа, али не као заштитника заљубљених.
Из календара Католичке цркве, 14. фебруар је избрисан као дан посвећен светом Валентину, због, како кажу, жеље за смањење броја светих дана код оних светаца о којима није било јасних историјских чињеница.
Празник заљубљених
Обичај да се половином фебруара слави празник заљубљених потиче из времена античке Грчке и Рима, када су слављена божанства плодности и заштитници светости брака.
На Дан заљубљених, или Валентиново, обичаји су различити и све више се везују за потрошачко друштво, док се у православним храмовима и у православним домовима на Трифундан поштује претежно вјековна традиција цркве.
Светог Трифуна славе многобројни еснафи, виноградари, механџије, а на литургијама се помињу страдање светитеља Трифуна.
Српски народ у околини Зајечара посвећује му чак три дана славља, надајући се његовој заштити у зимско време, када вукови наносе огромне штете у тим крајевима, гдје је овчарство важна привредна дјелатност.