Ко и како провјерава брзину интернета коју испоручују провајдери (ВИДЕО)
Велики број играча на малом тржишту, умјесто квалитетне утакмице, у БиХ је, уз недостатак правних оквира, створио велики простор за манипулацију.
Приватно или пословно, Бојан Бурсаћ на интернету је свакодневно. За њега, као програмера и некога ко је у интернету видио прилику за рад и зараду, већа брзина имала би бројне предности.
- Брзина интернета потребна је да би се наравно брже одрадио посао, јер данас је однос времена и урађеног посла једнако компатибилан и из тога и слиједи- вријеме је новац, каже Бојан.
А тај новац, управо због везе која се често губи, бројним програмерима умакне. Иако је готово најважнији корак у склапању
- Када причате два сата путем скајпа са клијентом, то је дужи временски период, и замислите ако имате пар прекида у том разговору, и клијент се унервози, онда више није то то, појашњава Бојан. )
Да разлога за побољшање мреже има, показало је истраживање Опен Сигнала према којем је БиХ од 95 земаља свијета у дну по брзини мобилног интернета. Најбоља је Јужна Кореја, а БиХ је иза Авганистана.
Зоран Ђурић, професор на Електро-техничком факултету, истиче да је по истим тим истраживањима, просјечна брзина интернета већа него у Хрватској, Црној Гори, Албанији или у неким друигм државама и даљем окружењу.
Разлог због којег је мало ко задовољан брзином интернета у БиХ могао би бити у чињеници да Босна и Херцеговина има 71 интернет сервис провајдера, око 2.700.000 корисника путем фиксних и више од 1.200.000 корисника путем мобилних мрежа.
- Подсјетићу да БиХ треба да усвоји секторску политику телекомунијација која је исцурила још 2012. године. Све то треба да стоји у стратешком документу на нивоу државе, каже Борис Кујунџић из Регулаторне агенције за комуникације БиХ.
Када ће се то десити, од Министарства комуникација и транспорта БиХ нисмо успјели сазнати.
- У овом тренутку ми не посједујемо класичан, односно задовољавајући софтверски алат који би нам омогућио да код сваког провајдера провјеримо каква је стварна брзина интернета, додаје Кујунџић.
Прилике за злоупотребу оператерима су дате и у уговорима које потрошач са њима потписује.
Већина их се већ у старту огради, и у уговор унесе члан према којем је обавезна испоручити само 50 одсто од максимално договорене брзине.
Колику брзину заиста добијамо показују различити такозвани „спид тестови“, али ни они често нису вјеродостојни.