Остаје ли Уставни суд БиХ без једног страног судије? (ВИДЕО)
Које ће правне механизме користити Иванић , за “Печат“ није желио да открива. Зато правни експерти из Републике Српске отварају карте. Који су све адути у рукама Младена Иванића и хоће ли Уставни суд БиХ коначно добити властити закон?
Коначно, дошло је вријеме за Закон о Уставном суду на којем Република Српска годинама инсистира, а бошњачка политичка и интелектуална елита одбија. Одласком Констансе Греве, тројац страних судија биће окрњен. Усагласили се Срби и Хрвати ништа од прегласавања. Но, да би се то и десило потребно је да члан Предсједништва из Републике Српске, као што је и најавио, омете консултације с предсједником Европског суда за људска права. Без Иванићеве сагласности нема избора новог судије, јасни су професори уставног права.
- Акт којим дају мишљење ко би могао бити кандидат. Е, управо код доношења таквог појединачног акта, као и свих других аката Предсједништва БиХ, члан из Републике Српске има уставну могућност да блокира такву могућност позивањем на заштиту виталног националног интереса, рекао је Милан Благојевић, професор уставног права.
Хоће ли Иванић блокадом спријечити именовање новог страног судије и да ли ће искористити уставну одредбу позивајући се на заштиту виталног националног интереса- питања су на која ћемо и даље тражити одговор. Док га не добијемо професор уставног права Миле Дмичић, каже да је Иванићева евентуална блокада избора новог страног судије, најбољи пут да Парламентарна скупштина БиХ, из трећег покушаја, донесе Закон о Уставном суду.
- Али сада је прилика да члан Предсједништва из Репубике Српске стави вето на такву одлуку и да затражи да се РС НСРС, поводом тога, изјасни чиме наравно, можемо претпоставити омогућавамо да одлука коју донесе Уставни суд једноставно падне и да се не добије мишљење за приједлог предложеног судије, нагласио је Дмичић.
Да се мора ставити тачка на бројне контроверзе које у посљедње вријеме прате највишу паравосудну бх институцију и да је вријеме за престанак “судовања“ и “столовања“ страних судија слаже се и бивши предсједник Уставног суда БиХ , Крстан Симић.
- Не знам шта Иванић може да уради као члан Предсједништва. Али, ако не буде изабран судија, суд ће и даље функционисати са осам страних судија. Има пун капацитет да доноси одлуке, а то није централно питање да неко оспорава. Овдје је централно питање да је неопходно донијети тај закон од пет-шест чланова. Захвалити се странцима који су у свом раду имали и свијетлих тренутака, случај Алијагић, которско и именовати домаће судије по процедурама како се бирају судије, нагласио је Симић.
Симић подсјећа да је питање Закона о Уставном суду требало ријешити још 2002. године. Сваки покушај завршавао је неславно, јер није било политичке воље. Због тога сматра да је закон насушна потреба без чега нема враћања угледа суду који је у служби политике, а не грађана.
- Кључно питање је да се тим Уставним законом регулишу правне процедуре поступања уставног суда, да се регулишу разграничене надлжености. Јер смо сад дошли у позицију да видимо гдје настају највеће контроверзе, да је суд по мом дубоком увјерењу изашао из оквира своје надлежности и да је он постао “креатор“ уставних рјешења у БиХ, додао је Симић.
У прилог његовим трвдњама су и посљедње одлуке овог суда, темељене на одлуци о конституивности народа коју су наметнутнули странци подржани гласовима бошњачких судија. Апсурдима нигдје краја, бар, када је ријеч о овој бх правосудној институцији. Уставни суд је сам себи прописао неуставна правила, попут оних да су корективни фактор, да се независно организују, а горе од свега, појашњава професор Благојевић јесте то што су сами саби дали право на “привремену мјеру“.
- Овдје да се пренеразите када на тако нешто помислите. Ово је такав непрофесионализам и мора се стати у крај доношењм закона о Уставном суду, сматра Благојевић.
Какав год био потез Младена Иванића, упућени тврде да је сам одлазак Констансе Греве добар знак. Многи је пореде с њеним колегом, такође Нијемцом Фредериком Хархофом - познатом по судском процесу у Хагу против Војислава Шешеља. У јавности је увријежено мишљење да би Шешељ био осуђен да је Хархоф остао до краја судског процеса!