Какву храну једемо и ко је контролише? (ВИДЕО)
Због бројних афера са салмонелом у великим тржним центрима, у Хрватској кажу ДА. Скривање имена код нас се, бар засада наставља, иако по многима не би требало.
Док се о неправилностима у храни у региону гласно прича, код нас се, чини се, мудро ћути, па се поставља питање, да ли је проблем у ријетким контролама или у томе што инспекције не обавјештавају јавност о утврђеним неправилностима?
Анкетирани грађани сматрају да јавност није довољно обавијештена, да су информације штуре да ригорозно теба кажњавати несавјесне...
Произвођачи, попут потрошача, кажу – у интересу свих је безбједно тржиште. Јавно објављивање имена оних који крше правила, тврде, осигурало би тај интерес.
- Нама то одговара, али под условом да се то у коначници одреди да је тако, а не да се на први преглед реагује и објављује, сматра Немања Васић из компаније "Тривас".
- Суочавамо се са конкуренцијом, нажалост, која нема такве процедуре и обзиром на неуређеност БиХ као државе и недостатак рада надлежних, нема на границија контроле квалитета. Ми смо изложени нелојалној конкуренцији, истиче Жељко Микић из "Витинке".
Слично мисле и трговци – контрола квалитета хране мора бити приоритет. Ипак, кажу, важећи Закон о храни скоро сву одговорност пребацује на њих, а они производ само стављају на полицу. У Агенцији за безбједност хране ипак тврде- храна у БиХ није спорног квалитета.
- Само у 2015. је било око пет одсто неисправних узорака, то је на укупну суму око 3.500 неисправних узорака. Када бисмо ми сваки дан обавјештавали медије о томе дошло би до неке погрешне слике, јер то је проценат на нивоу Европске уније, наводи Драган Брењо, замјеник директора Агенције за безбједност хране БиХ.
Да није ријеч сакривању података оних код којих се утврде неправилности, него да већих неправилности није ни било - тврде и у Инспекторату Српске.
- Инспекцијски органи у току не само једне пословне године, него и у току дана изврше јако пуно контрола. Конкретно око 120 контрола дневно. Обајвљивање информација о појединачним контролама створило би шуму података која не би била сврсисходна и не би била прегледна потрошачима, појашњава портпаролка Републичке управе за инспекцијске послове Душанка Макивић.
Према садашњој пракси, у медијима заврше само они чији се производи хитно повлаче са тржишта због опасности по поторшаче. Ипак, и удружења потрошача сматрају да то није довољно.
- Ако једном прозовемо некога надамо се да таквих производа неће бити у скорије вријеме на нашим полицама. То би били разлози да уозбиљимо ту причу и да обратимо пажњу шта се увози на наше тржиште, каже Муриса Марић, из Удружењеа потрошача “ДОН“ Приједор.
Колико опасно може бити скривање информација о онима који обмањују потрошаче, набоље показује примјер из Хрватске. Са ескалацијом ситуације са контролом хране од сада ће имена оних који угрожавају здравље потрошача бити јавна.
Код нас, осим у удружењима потрошача таква иницијатива још не постоји.