Парламентарни избори у Црној Гори, до 12 часова гласало 30 одсто
Посматрачи ЦДТ-а јавили су да на великом броју биралишта има неправилности, а било је и затварања бирачких мјеста на одређено вријеме због сумње у куповину гласова.
Државна изборна комисија саопштила је да изборни процес тече у складу за изборним законима.
У Црној Гори јутрос у 7.00 часова отворена су сва бирачка мјеста за парламентарне изборе и локалне изборе у Будви, Котору, Андријевици и Гусињу, а грађани ће гласати до 20.00 часова.
Бирачко право у Црној Гори има 528.817 грађана.
Парламентарни избори биће десети од увођења вишепартијског система у Црној Гори, а четврти након обнове независности.
На парламентарним изборима учествује 17 изборних листи.
Локални избори биће одржани у Будви, Котору, Андријевици и Гусињу.
У Будви на изборима учествује осам партија и двије коалиције, у Котору 12 партија, у Андријевици седам странака и у Гусињу шест партија и једна коалиција.
Парламентарне изборе у Црној Гори надгледа 2.600 посматрача. Изборе надгледају 2.092 домаћа и 512 страних посматрача.
Посматрачку мисију Парламентарне скупштине ОЕБС-а за изборе чине 33 посланика из 23 земље чланице те међународне организације.
Избори - "прозападни" пут или Русија?
Уочи избора, лидер Демократске партије социјалиста, која има највише изгледа за побједу, Мило Ђукановић, оптужио је Русију да засписањем дијела опозиције новцем у предизборној кампањи покушава да поремети напредовање те земље ка чланству у НАТО.
За Москву су, како каже у интервјуу за Ројтерс, предстојећи парламентарни избори у Црној Гори посљедња шансу да заустави тежње балканског региона ка интеграцији у ЕУ и НАТО.
Опозиција с друге стране, наводи Ројтерс, оптужује Ђукановића да се "служи тактиком застрашивања, да спроводи непотизам и да Црну Гору третира као лично власништво".
Британска агенција наводи да се Ђукановић, после 25 година руковођења Црном Гором, суочава са највећим изборним изазовом који му постављају опозиционе странке.
Према тој агенциј он се суочава са два главна опозициона савеза, који представљају мјешавину просрпских и прозападних партија.
АП истиче да се гласачи налазе пред избором - или да земља настави "прозападним" путем ка НАТО или да се врати традиционалном савезнику Русији.
Америчка агенција наводи да су пред Црном Гором најзначнији избори од изгласавања одлуке о независности од Србије прије десет година.
Исход би евентуално могао да угрози процес проширења ЕУ и НАТО у Југоисточној Европи и покаже да је Москва одлучна да поврати утицај у региону од стратшког значаја, оцјењује та агенција.
У анализи словеначког Ифимиса наводи се да ће бирачи имати прилику да бирају између релативне стабилности или неизвјесности, која може довести до дестабилизације Црне Горе и региона.
Сматра се, наиме, да је важно да на изборима Црна Гора самостално изабере свој пут у будућност без утицаја спољних фактора, поготово не оних који дестабилизирају или могу дестабилизовати ту државу.
У анализи се оцјењује да се ради о до сада најпрљавијој и најнегативнијој кампањи, која се у основи свела на "референдум о лику и дијелу" Мила Ђукановића, актуалног предсједника Владе Црне Горе и предсједника ДПС.
Однос снага је, према том истраживању, између проевропског владајућег блока и опозиције доста тијесан, па би због тога актуалним политичким односима гарант политичке и економске стабилности могла бити странка СД, која је настала послије расцјепа у Социјалдемократској партији (СДП) Ранка Кривокапића и која је послије 18 година коалирања са Ђукановићем и ДПС недавно им потпуно окренула леђа и почела да дјелује као највећи критичар власти.
Истраживања показују, да недосљедност СДП-а може представљати крај политичке каријере Кривокапића, јер досадашње анкете показују, да СДП губи подршку међу бирачима и да вјероватно неће прећи изборни праг.
Извор: Агенције