X

За ваш уређај је
доступна апликација

latinica  ћирилица
21/09/2016 |  10:37 ⇒ 06/02/2017 | 12:59 | Аутор: РТРС | Коментара: 0

Десно од миграната

ПИШЕ: Александар Батез

Хришћанско-демократска унија њемачке канцеларке Ангеле Меркел са 17,6 одсто освојених гласова забиљежила је најгори изборни резулат од оснивања на покрајинским изборима у Берлину.
Мигранти у Европи (Фото: REUTERS/ Марко Ђурица) -
Мигранти у Европи (Фото: REUTERS/ Марко Ђурица)

Узрочно-посљедично посматрано, Алтернатива за Њемачку Фрауке Петри са 14,2 одсто освојених гласова наставља домино-ефектом да расте и најављује поремећаје тектонског карактера на њемачкој политичкој сцени.

Лајт мотив избора било је тестирање воље грађана према политици "отворених врата" Мекрелове, која коментаришући изборни резултат констатује - да може да врати вријеме, размислила би о промјени политичког начела идентификованог о ономе што су мигранти схватили као безусловни позив за долазак у Њемачку.

Забрана ношења бурки у јавним институцијама, протјеривање миграната који немају правни основ да остану, нису помогли. Талас од скоро милион миграната који је прошле године дословно преплавио Њемачку и пројекција коју је таква слика створила у јавном мњењу, није могла другачије да се рефлектује на изборни резултат.

Ставови АФД и Фрауке Петри су мање - више јасни и недвосмислени. Помјерајући начела увријежене политичке комуникације десничари којима расте подршка предлажу као крајњу мјеру и употребу ватреног оружја, како би се спријечио илегални прелазак границе. Заговарајући трансформацију мигрантских центара у имиграционе бирое и депортацију миграната на острва изван Европске уније под јуриздикцијом Уједињених нација, Петри шаље јасну поруку - нисте добродошли, и за то добија подршку на изборима.

Њемачка се очигледно, мијења. Политички одлазак Меркелове, иако се тумачи као крај Европе какву сада знамо, више није нереална опција. Истовремено, мађарски премијер Виктор Обран након Самита ЕУ у Братислави, европску имиграциону политику и даље описује као мјешавину аутодеструкције и наивности и сходно томе организује референдум против политике квота ЕУ.

Корак даље отишао је Матео Ренци, премијер Италије, одбијајући да се појави пред камерама са Оландом и Меркеловом, називајући закључке о кризи - маштовитим. Различита становишта европских званичника само потврђују да Европа нема компактну политику, да је индивидуално испред колективног, као и да је европско друштво на прагу ксенофобије.

У међувремену, мигрантска криза чека своје друго полувријеме, или већ, продужетке. Иако је, за сада, Балканска рута углавном неактивна, биљежи се повећан број долазака миграната на грчка острва. Судија у овом случају је Турска. Званична Анкара споразум о реадмисији условљава додантим финансијским средствима за три милиона избјеглица, које се налазе на њеној територији, и визном либерализацијом за скоро 80 милиона Турака.

Унија од Турске тражи реформу антитерористичких закона, што званичној турској политици не пада на памет да спроведе. Анкара пријети, Европа ћути. Управо су потресне слике трерористичких напада широм Европе и документована спознаја да су извршиоци стигли на европски континент заједно са мигрантима и формирали слику у јавном мњењу која данас каже - не, нисмо више отворено друштво.

У потрази за колеквним рјешењем, па и без нормативно обавезујуће форме, свјетски лидери и министри иностраних послова 193 земље чланице УН-а усвојили сu прошле седмице Њујоршку декларацију о мигрантим и избјеглицама, документ на 22 странице који промовише усклађенији глобални одговор на мигрантску кризу која је до сада једино успјела да подстакне - подјеле.

Документ је потписан. Подјеле и страхови, са потписом и без њега - остају.