Додик: Добровољачка улица - сјећање на невине жртве, мучки напад и погажену ријеч
- Тог 3. маја 1992. године, у срцу Сарајева, почињен је злочин над војницима ЈНА који су се, у складу са претходно постигнутим договорима о мирном повлачењу, налазили у колони која је требало да напусти град. Умјесто безбједног проласка који им је био обећан, дочекани су у засједи, под рафалима и нападом који је прекинуо многе животе и заувијек завио у црно њихове породице - истакао је Додик поводом 34 године од злочина над припадницима ЈНА у Добровољачкој улици који су починили припадници паравојне муслиманске формације "Зелене беретке".
Он је рекао да су припадници те паравојне формације били извршиоци сулуде званичне политике тадашњег муслиманског руководства, које је било спремно на све само да оствари своју идеју о унитарној, муслиманској БиХ.
- То "све" - подразумијевало је и жртвовање мира зарад стварања муслиманске државе БиХ, како је говорио њихов лидер Алија Изетбеговић. У прилог томе говори и организовање референдума о независности БиХ 1. марта 1992. године мимо воље Срба, у коме су као дотадашњи конститутивни народ прегласани, затим убиство српског свата на Башчаршији, као и масовни злочин у Сијековцу 26. марта. Сви ови догађаји послали су јасну поруку Србима каква их судбина чека у БиХ какву муслимани желе - нагласио је Додик.
Он је подсјетио да су ту злочиначку политику први осјетили сарајевски Срби, који су већ почетком марта 1992. године били изложени атмосфери страха и неизвјесности која је убрзо прешла у отворено непријатељство према свему што је српско.
Додик је указао да су убиства припадника ЈНА у Сарајеву започела 20. априла 1992, када су убијена два војника на Бистрику, а настављена два дана касније, када је у Великом парку убијено њих осам.
- Врхунац тих злодјела био је 2. маја када је на Скендерији убијено најмање 19 припадника ЈНА, а сљедећег дана настављено је са убиствима када је приликом мирног повлачења колоне ЈНА, које је било договорено и чији гарант су биле снаге УН, убијено још најмање девет лица у Добровољачкој улици, док их је око 50 рањено и више њих заробљено и изложено стравичној тортури - истакао је Додик.
Додик је навео да су то били синови, браћа и очеви, младићи који нису бирали рат, а постали су жртве монструма у тренутку када су мислили да иду својим кућама и породицама.
- Њихова страдања нису само бројеви, већ неостварени снови, празне столице за породичним столовима и сузе мајки које ни вријеме не може да пресуши - нагласио је Додик и додао да је посебно болна чињеница да ни након више од три деценије правда за овај злочин није задовољена.
Породице страдалих и даље живе са болом, каже он, али и са осјећајем да су њихови најмилији заборављени од оних који би требало да штите истину и правду.
- Покушаји релативизације овог злочина, његово умањивање или оправдавање, обустављање истраге и поновно отварање додатно продубљују ране и шаље опасну поруку да злочин може остати некажњен. Тим играњем са недужним жртвама и њиховим породицама само се додаје со на рану и по ко зна који пут потврђује да права и правде нема за жртве муслиманских злочинаца. Зато морамо стално да подсјећамо на њихову жртву, да је чувамо у нашем колективном сећању и не допустимо да она падне у заборав. Докле год се гласно подсјећа на њихову невиност и трагичан крај, они живе - истакао је Додик за Срну.
Он је нагласио да је сјећање на Добровољачку уједно и позив на истину, одговорност и правду.
- Зато је наша обавеза да говоримо, да подсјећамо и не дозволимо да се истина потисне. Добровољачка улица мора остати трајна опомена да ниједна жртва не смије бити прећутана, да ниједан злочин не смије бити оправдан и да правда, колико год каснила, мора бити достижна и за злочине над српским народом - поручио је Додик.