Стевановић: Повећан извоз, смањен увоз
"Истовремено, увоз је смањен са 359,8 милиона КМ на 349,5 милиона КМ, односно за 10,3 милиона или за 2,9 одсто", прецизира у интервјуу Срни Стевановић и напомиње да су то подаци Републичког завода за статистику.
Стање у извозу и увозу довело је до смањења дебаланса са минус 258,1 милион КМ на минус 218,3 милиона КМ, односно за 39,8 милиона КМ или за 15,4 одсто и повећања покривености увоза извозом са 28,3 одсто на 37,5 одсто или за 9,2 индексна поена.
Посматрано по секторима, остварена су позитивна кретања, при чему је код хране и живих животиња извоз повећан за 25,6 одсто, а увоз за 5,1 одсто, што је довело до смањења дебаланса за 3,8 одсто и повећања покривености увоза извозом са 30,1 одсто на 36 одсто.
Код сектора пића и дувана извоз је повећан за 66,2 одсто, а увоз смањен за 52 одсто, што је довело до смањења дебаланса за 76,1 одсто и повећања покривености увоза извозом са 17 одсто на 58,7 одсто.
На позитивна кретања у сектору хране и живих животиња у највећој мјери утицали су, истиче Стевановић, повећање извоза чоколаде и бисквита са 21,4 милиона КМ на 37 милиона КМ, те свјежих јабука, крушака и дуња са 9,5 милиона КМ на 16,8 милиона КМ...
"Позитивно кретање уочено је и код уљаних погача - са 19,2 милиона КМ на 13,5 милиона КМ, док су у сектору пића и дувана на повећање извоза у највећој мјери утицали повећање извоза цигара са 2,5 милиона КМ на 5,4 милиона КМ, а на смањење увоза у највећој мјери утицало је смањење увоза пива са 24,5 милиона КМ на 1,9 милиона КМ", наглашава Стевановић.
Највише се увозило житарица 63 милиона КМ, од чега пшенице 21,7 милиона КМ, кукуруза 41,3 милиона КМ, кондиторских производа 45,9 милиона КМ, од чега чоколаде 20,5 милиона КМ, бисквита 25,4 милиона КМ, свјежег меса 29,7 милиона КМ, од чега говеђег 16,8 милиона КМ, а свињског 12,9 милиона КМ...
Стевановић истиче да је најзначајнији спољнотрговински партнер Српске и даље Србија.
Посматрано по државама, најзначајнији спољнотрговински партнер у укупној размјени је Србија са 39,9 одсто, Хрватска са 6,6 одсто, Италија са 6,5 одсто, Мађарска са 4,4 одсто, Њемачка и Турска са по 4,1 одсто, Русија са 3,6 одсто и друге земље.
Када је ријеч о извозу, истиче он, највише је извезено у Србију - 22,9 одсто, Италију 13,8 одсто, Турску 13,7 одсто, Русију 12,8 одсто и друге земље, док је највише увезено из Србије 46,2 одсто, Хрватске и Мађарске по 6,1 одсто, Њемачке 4,8 одсто, Италије и Аустрије по 3,8 одсто...
"У погледу биланса извоза и увоза, највећи дебаланс остварен је у трговини са Србијом, Мађарском, Њемачком, Аустријом... док је највећи позитивни биланс остварен у трговини са Русијом, Турском, Црном Гором и Хрватском", истиче Славко Стевановић.
Остварени резултат је, напомиње Стевановић, истовремено, и најбољи полугодишњи и годишњи резултат од 1996. године.
"Потребно је истаћи да су на резултате у највећој мјери утицали повећање извоза кондиторских производа за 15,6 милиона КМ, свјежих јабука, крушака и дуња за 7,3 милиона КМ и шећера, односно хемијски чисте сахарозе за 5,4 милиона КМ, те смањење увоза пива за 22,6 милиона КМ", напомиње он и појашњава:
"Смањење увоза пива је, у великој мјери, резултат административног дјеловања у вези са декларацијама на увоз пива из Србије, а не повећања домаће производње или смањене потрошње, јер су се трговине снабдијевале пивом које је увезено из фирми у Федерацији БиХ.
Када је ријеч о другим групама производа, потребно је истаћи да се и даље увозе велике количине меса и прерађевина, воде и вина, те да је извоз житарица смањен, а увоз брашна повећан.
"Код млијека и мљечних прерађевина, дошло је до пада извоза са 8,4 милиона КМ на 8,0 милиона КМ и повећања увоза са 2,8 милиона КМ на 5,7 милиона КМ, али је и даље присутан позитиван биланс од 2,3 милиона КМ.
Код поврћа је дошло до пада извоза са 5,2 милиона КМ на три милиона КМ /сушено и замрзнуто/ и пада увоза са 5,9 милиона КМ на пет милиона КМ, а дебаланс је смањен са минус 0,736 милиона КМ на минус 0,341 милиона КМ", наводи Стевановић.