ММФ: Земље источне Европе напустило 20 милиона људи
За источне Европљане, наведено је у анализи ММФ-а, мотивација за одлазак углавном су бољи послови и више плате, а одлази махом високообразовани кадар - доктори, архитекте, инжењери.
Иако су емигранти најчешће боље ситуирани и њихове породице у земљама из којих долазе често имају користи од дознака, њихов одлазак слаби економски потенцијал родних земаља. Велики прилив дознака подржао је потрошњу, али је довео до пораста курсних стопа, што је привреде учинило мање конкурентним, а смањена је и продуктивност.
"Новац који се шаље назад рођацима довео је до повећања почетних плата и смањио мотивисаност за рад. Као резултат тога, плате су расле брже од продуктивности, што је изазвало ерозију поврата на инвестиције и слабљење мотивације за инвестирање у земље поријекла", пише у извештају.
Велика и непрекидна емиграција је успорила и укупне стопе раста обима производње и стопе раста по глави становника.
"Да није било емиграције у периоду од 1995. до 2012. године, реална стопа раста БДП-а у региону била би укупно, у просјеку, седам процентуалних поена виша", пише у анализи ММФ-а.
Уз нижи обим производње, потрошња владе на социјална давања повећала се у односу на БДП.
Одлазак младих, како је наведено, погоршава већ постојећи тренд - старији су растући део становништва. То са своје стране, доводи до већих издатака на пензијска давања у односу на БДП.
Владе су најчешће на те буџетске притиске одговарале повећавањем опорезивања рада, што је умањило мотивисаност послодаваца да стварају радна мјеста, чиме је буџетска структура постала још мање повољна за отварање радних мјеста и раст.
"Одлазак неких од најмлађих и најпаметнијих доводи до тога да процес хватања корака источне Европе са напреднијим дијелом континента представља још већи изазов", поручује ММФ и истовремено истиче да је миграција према западу била корисна за развијене земље и допринела је њиховом снажнијем расту.
ММФ истиче да је чланство у ЕУ је донијело корист источној Европи. А да је за питање шта би могло да се уради да би се осигурало да слободан ток људи буде користан и за земље које шаљу раднике и оне које их примају, наводе да, иако постоје одређени задаци који треба да се ураде на локалном нивоу, има простора и за паневропски одговор.
Из угла источне Европе, наведено је, потребне су боље институције и економске политике у земљама поријекла, јер би то довело до тога да је привлачније остати него отићи.
Могла би да се размотри и додатна либерализација режима за имиграцију, сматра ММФ, посебно за образоване раднике.
"Владе могу да ураде више кроз рад са дијаспором у иностранству, како би њихова стручна знања и уштеде искористиле као полугу, те како би обезбиједиле више подстицаја за људе да дознаке инвестирају, умјесто да их троше", пише у извјештају.
Поред тога, додају, више може да се уради на задржавању и бољем коришћењу постојеће радне снаге, на примјер кроз боље усклађивање образовања са тржиштем рада и обезбједјивање више прилика за обуку кроз рад.
Важан је и избор политика којима се реагује на фискалне притиске везане за емиграцију - избјегавање повећања опорезивања рада и веће ослањање на опорезивање потрошње било би повољније за инвестирање и дугорочни раст, сматрају аналитичари ММФ-а.
Из угла ЕУ, наводе да је миграција са истока на запад била од користи за Унију, али да постоји аргументација за боље расподјељивање добити.
"На примјер, величина и састав фондова ЕУ трансфера из богатијих у сиромашније регионе ЕУ могла би да експлицитно одговори на негативне ефекте емиграције на економски потенцијал земаља из којих долази радна снага", пише у извјештају.