Дреновац код Параћина Центар за проучавање неолита Балкана
У Дреновцу се врше археолошка ископавања и подиже Центар за проучавање неолита Балкана који ће бити истурено одјељења Арехеолошког института из Београда. До сада је инвестирано око милион евра, а још треба толико, изјавио је руководилац истражних радова профеор Славиша Перић.
Предмет проучавања биће и остала неолитска насеља у средњем Поморављу, а "овај дио је најгушће насељени простор, на простору југоисточне Европе из млађег каменог доба, што потврђује и чињеница да је од Појата до Бгардана било 80 до 90 насеља из млађег каменог доба".
Велики дио насеља је на територији Јагодине, Рековца и на десној обали Велике Мораве код Дреновца и Супској у Ћуприји.
- Дреновац је сада најинтересантније налазиште на централном Блакану. Налази се у подручју погодном за истраживање, и било је насељено у континуитету дуги низ стољећа - рекао је Парић.
Ово насеље је откривено 1962. година изградњом аутопута Београд - Ниш. Аутопут је подијелио овај локалитет и покрива око десет хектара овог налазишта, који забог тога, највјероватније никада неће бити истражен.. Центар је пројектован и као музеј на отвореном, тј. база за сва истраживања.
На овом простору је могло да живи 3.000 људи. У једно неолитској кући живјело је око осам чланова породице, што потврђује веома добро очувана архитектура и ентеријер. Сачувани је детаљан распоред просторија у кућама 12 пут пет метара са три просторије, пећи у двије просторије, те трећа просторија без пећи, рекао је Перић.
У приземљу куће је пронађена пећ, млин за мељење жита, посуђе за спремање хране. У једној кући пронађене су 84 керамичке посуде, што говори да се ради о богатој породици. Познавали су и технику ткања, нађени су тегови за стан и пет малих сточића. То су подаци који нам говоре о систематизацији живота и претпоставци да је ријеч о урбаном насељу.
Налазиште је замишљено као археолошка радионица с акцентом на рад са студентима.
Центар ће имати три нивоа и градиће се у фазама. У подруму ће бити депо за налазе, на спрату смјештај археолошких екипа, имаће простор за смјештај туриста, а у посљедњој фази изградиће се музеј.
Локалитет "Дреновац" Археолошки институт је означио као једно од најстаријих и најзначајнијих неолитских насеља на централном Балкану. Овдје сваког љета долазе археолози, студенти факлтета из Србије, Бугарске, Македоније.
Најстарији трагови живота овде датирају из периода од 6.200 година прије нове ере, насеље је било активно до око 4.000 године, а потом се живот у њему угасио, као и у осталим неолитсклим насељима у средњем Поморављу, напоменуо је Перић и истакао да ће будућа систематска истраживања показати зашто су угашена.