Договор о Сирији или само мали помак?
“То у сваком случају још није велики помак, али отвара врата за рјешење“, написао је опрезно на својој Фејсбук-страници Константин Косачов, предсједник Одбора за спољну политику руске Думе. Развој у руско-америчким односима он оцјењује као догађај “на који се дуго чекало“ и који би могао да доведе до повратка “реалне сарадње“ у рјешавању сиријског сукоба. Другим ријечима: повратак у политичку свакодневицу.
Овакви пријатељски сигнали у смјеру Вашингтона су посљедњих година били ријеткост. Умјерени оптимизам Косачова базира се на договору који је амерички министар спољних послова Џохн Кери постигао крајем прошле недјеље након сусрета с руским предсједником Владимиром Путином и дванаесточасовног разговора са својим колегом Сергејом Лавровим. У центру пажње разговора било је спровођење споразума о примирју у Сирији који су Москва и Вашингтон договорили још у фебруару ове године и који се непрестно крши. Управо спровођење тог споразума је кључна основа за трајно политичко рјешење у Сирији.
Обије стране договориле су да детаље преговора не износе у јавност како не би угрозили његову имплементацију. Ипак, “Вашингтон пост“ пише о тому како је договорена сарадња на врло осјетљивом подручју размјене информација тајних служби. САД би Русију требало да на терену појачано снабдјевају информацијама важним у борби против тероризма. Заузврат, Вашингтон од Москве тражи да се уздржи од ваздушних напада на оне снаге које подржавају примирје, те да то исто затражи и од свог партнера, сиријског предсједника Башара ал Асада.
Најважнији дио договора између Москве и Вашингтона односи се на заједничку борбу против припадника терористичке групе Ал Нусра, неке врсте експозитуре Ал Каиде у Сирији. Највећи проблем у томе могло би да представља питање како јасно разликовати борце Ал Нусре од осталих фракција у сиријском сукобу, нарочито оних које САД сматра “умјереним“. Управо око учесталих напада руских авиона на припаднике те “умјерене опозиције“ се до сада развијала најжешћа полемика између Москве и Вашингтона што, је била и највећа препрека дубљој сарадњи. “Вашингтон је очигледно добио неке гаранције руских партнера“, оцењује за Дојче Веле Андреј Кортунов, директор руског труста мозгова Савјет за међународну политику.
Кортунов ипак одбија да говори о “значајним помацима“ у рјешавању ситуације у Сирији. “Оно на шта Вашингтон сада пристаје, Москва већ одавно тражи, тако да се не може баш говорити о некаквој сензацији. Мислим да помаци у Вашингтону имају више везе с предстојећим предсједничким изборима у САД“, сматра Кортунов.
Али успјех договора око Сирије зависи и од других чинилаца у региону, попут Турске, Саудијске Арабије и Ирана. И у Вашингтону су стручњаци мање-више скептични. “Мислим да се Русима не може претјерано вјеровати“, каже Стивен Бленк из вашингтонског труста мозгова Савјет за америчку спољну политику. Он прије свега сматра да Вашингтон нема јасну стратегију за Сирију и да је Москва та која диктира темпо. Ставови двојице стручњака показатељ су дубоког неповјерења које се накупило у односима између двије супер-силе.