latinica  ћирилица
19/07/2016 |  10:38 ⇒ 10:42 | Аутор: РТС

Нови покушаји Срба да остваре станарско право у Хрватској

Избјегли Срби из Хрватске, носиоци станарског права, који нису повратили своје станове, требало би да се обрате Српском народном вијећу у Загребу које може да им помогне у рјешавању стамбеног питања. Планирано је збрињавање више од 8.000 људи.
Петриња, Хрватска   (Фото:croatia.hr) -
Петриња, Хрватска (Фото:croatia.hr)

Шефица правног тима Српског народног вијећа из Загреба Татјана Вукобратовић Спасојевић рекла је у интервјуу за РТС да  сви они који желе стамбено да се збрину у Хрватској, а нису то учинили у другим земљама могу поднијети захтјев за стамбено збрињавање уколико су имали у Хрватској одређену имовину.

"Питање коначног рјешавања избегличких и прогнаних тема је Српског народног веће у Хрватској и тешко ће бити ријешено, јер је почео касно. Да је кренуо у посљератном периоду, он би имао свог ефекта, ми смо скептични, али смо ту као подршка прије свега на терену. Ми смо подршка по жупанисјким канцеларијама, да људи прикупе ту документацију, а наравно подршка смо и подносиоцима захтјева, то нам је циљ".

На питање  ко има могућност да поднесе захтјев Вукобратићева објашњава да у овом моменту могућност имају сви они који желе стамбено да се збрину у Републици Хрватској, а који се нису снашли у другим земљама. Уколико се нису на примјер збринули у Србији, у избјеглиштву су све ове године, нису добили никакво стамбено збрињавање, они могу поднијети захтјев ако су имали у Хрватској одређену имовину.

У много случајева најчешће су то бивши носиоци станарског права, људи који су имали друштвене станове, избјегли су 90-тих. Многи су избјегли почетком рата а враћају се посљедњи, они су у најгорој ситуацији. Поднијели су захтјеве прије неколико година а још их нису ријешили.

Нема никаквог рока за подношење захтјева, то су захтјеви и сви су некако процесуирани. Било је случајева да су људи поднијели затхјеве и 2005. године, у међувремену се нису јављали, интересовали, нити су им се обраћала државна тијела.

"Неки Срби из Хрватске су промијенили адресе, неки нису живи, околности животне, проширили су породице, што је добро, али ти се захтјеви морају допунити да би се донијело позитивно или негативно рјешење. Они неће добијати своје станове нити куће из којих су изашли, добијају замјену за своју имовину, каже Вукобратовиућева и додаје:

"Уколико се ради о друштвеним становима ту се не могу сигурно вратити, ту је замјена стамбеноо збрињавање, али Република Хрватска у свом националном програму већ одавно збрињава носиоце станарског права, ако је то кућа може се добити стамбени материјал за стамбено збрињавање под условом да немате другу имовину усељиву, сличне квадратуре у рецимо Србији".