Ердоган прогони непријатеље по Њемачкој

У Турској су Гуленове присталице под притиском који им угрожава егзистенцију: на дневном реду су хапшења, отпуштања из државне службе, малтретирање привредника и ућуткивање медија. Покрет је на путу да искрвари. Тим важније су међународне подружнице покрета – посебно у Њемачкој. Проповједнику Фетулаху Гулену, који је већ годинама у егзилу у Пенсилванији, приписује се моћна мрежа од око 100 институција: за помоћ ђацима, 30 приватних школа, фондације, трговинска удружења и медијске компаније.

У фебруару 2015. сљедбеници Гуленовог покрета протестовали су против експропријације Асја банке, коју су основали Гуленови људи. Предсједнику Турске,Реџепу Тајипу Ердогану смета то што не може своје непријатеље да прогони и у Њемачкој. “Турски званичници су представницима Савезне владе у неколико наврата прослиједили документе о Гуленовом покрету“, каже се у одговору савезне владе на питање посланичког клуба Љевице. Те информације се односе на “активности и присталице покрета у Турској и Њемачкој“, наводи се у том одговору у који имамо увид.

Поред тога, Турска је њемачкој доставила захтјеве за “изручење два бјегунаца који су повезани са Гуленовим покретом“. Њемачка влада није могла да утврди да ли бјегунци живе у Савезној Републици. Један од бјегунаца је вјероватно државни тужилац Зекерија Оз. Он је прво водио процес који је бројне чланове секуларне елите довео иза решетака, а онда су истраге против корупције унијеле пометњу и у високим круговима Ердоганове странке АКП. Крајем 2013. године то је довело до отворене борбе за моћ између Гулена и Ердогана.

Крајем 2015. Оз је побјегао из Турске да би избјегао хапшење, заједно са такође оптуженим бившим колегом. Од тада, он је наводно виђен неколико пута у Њемачкој. Оно што је упадљиво о одговорима Савезне владе јесте да је њен однос са Гуленовим покретом сведен на минимум те да се досадашњи облици сарадње прекинути.

Њемачка влада избјегава јасан став о питању да ли су Гуленове присталице политички прогањане у Турској. “ Сатиричар Бемерман, угњетавање Курда и безвизни режим већ пружају довољно експлозива за договор о избјеглицама. Зато не желе да се са Гуленом долива уље на ватру“, каже политичарка Љевице Ула Јелпке тумачећи такав курс владе. Истовремено, влада одржава контакте са Гуленом, у случају да се у борби за власт у Турској ситуација промијени.

Према већ поменутом одговору, од 2014. године је Савезна влада водила више разговора са представницима Фондације Дијалог и образовање која се представља као Гуленов лоби у Њемачкој. Што је јачи притисак из Анкаре, тим је за Гуленов покрет важније да има контакте у непосредној близини политичара и представника јавног живота у Њемачкој.

Једно удружење блиско Гуленовом покрету у суботу у Диселдорфу организује међународни Фестивал језика и културе. Око 500 дјеце и младих из 40 земаља треба да представе културе својих земаља. Покровитељство је преузео Рајнер Шмелцер, социјалдемократа и министар рада у Сјеверној Рајни-Вестфалији. На питање Хесенског радија, Министарство истиче да је ријеч “о познатој манифестацији за дјецу, младе и културу“ и да Гуленов покрет није на црној листи њемачких служби. Поред тога, и политичари других странака су били покровитељи сличних Гуленових манифестација претходних година.

Демохришћанска опозиција у покрајинском парламенту је критиковала то што је министар преузео покровитељство. “Покрет се само кити племенитим циљевима док је у основи то чист исламски-турски национализам“, рекао је Данијел Зифеке, предсједник Одбора унутрашњих послова у парламенту Сјеверне Рајне-Вестафлије.