Визионар Обама против политичара Обаме
Самит Групе Седам, водећих индустријских земаља (“којима се влада демократски“ – додају њемачки медији) пао је у сјенку посјете Барака Обаме Хирошими. Још прије посјете најављено је да се Обама неће извињавати, те зашто је питање извињења постало врхунска тема међународне дипломатије. Као што је и најављено, одлазећи амерички предсједник је искористио историјску посјету да још једном подгрије своју визију о свијету без нуклеарног оружја, визију у чијем спровођењу иначе није бог зна колико одмакао током свих ових година у Бијелој кући. Његову посјету исцрпно коментарише и немачка штампа. Ево прегледа најзанимљивијих коментара:
Боље икад него никад – пише минхенски Зидојче цајтунг: “Барак Обама се додуше није изричито извинио за нуклеарни удар, али је искористио сјећање на ужас Хирошиме да би пропагирао визију коју је поменуо и на почетку свог првог мандата: Глобал зиро – свијет без атомског оружја. Ипак, Обама у улози реалполитичара није ни тако успјешан ни тако племенит као у улози визионара. Тако је и глобална нуклеарна пријетња порасла током његових досадашњих седам година у Бијелој кући. Шта треба предузети? Треба истрајном политиком подржати Обамину визију. Свјетска заједница мора да појача притисак како би зауставила оне који теже развоју атомског наоружања и приморала постојеће нуклеарне силе на стално смањење арсенала.“
Мјесто на којем је амерички предсједник говорио о одбацивању разорног оружја даје његовим ријечима моралну тежину, сматра коментатор берлинског Тагесшпигела. Али: “Свијет без атомског оружја изгледа као немогућа визија, јер осим пет званичних чланова атомског картела и друге државе чврсто вежу своју безбједност од противничких напада уз посједовање атомског оружја. Све док се може рачунати с тим да атомски опремљена диктатура попут Сјеверне Кореје може употријебити ово оружје, ултимативне војне опције неће се одрећи ни Русија, Енглеска, Француска, Кина или САД.“
Још једном је Обама потврдио да је сјајан говорник, пише Рајн-Некар цајтунг (Хајделберг). “Реченице достојне једног нобеловца – само још да нису у тако јаком контрасту са реалношћу. Још од Обаминог антиатомског говора у Прагу 2009. ријечи једва да су слиједили конкретни кораци. Свијет неће тако брзо умаћи логици насиља и застрашивања – а Обама ће остати забиљежен као велики говорник. Говорник – и ништа више.“
О политичкој злоупотреби страдања у Хирошими и Нагасакију пише конзервативни лист Велт: “Хирошима је рана која није ваљано зарасла и која у Јапану увијек изнова служи као оправдање историјског ревизионизма. Обамин дирљиви сусрет са преживјелима из атомског напада допринијеће да се рана лагано затвори. Истовремено је опасно стилизовати Хирошиму у усамљени слом цивилизације пред којим блиједи историјски контекст нападачких ратова сила Осовине. Обамин гест је био храбар и исправан. Од актуелне јапанске владе бисмо само могли да пожелимо сличне гестове према азијским нацијама које су тешко патиле под јапанским империјализмом.“
Неки листови се баве закључцима самита Г7. Састанци ове групе су, пише Франкфуртер рундшау, велика инсценација са мало опипљивих резултата. “Прилика за неформални контакт јесте вриједна, а неки политички процеси захтјевају вријеме. Али за штошта би већ могло да буде касно. У домену је могућег да ће сљедећем самиту Г7 присуствовати двоје десних популиста јер ће у столицама америчког односно француског предсједника можда сједити Доналд Трамп и Марин Лепен. Онда се више неће дебатовати о финесама, него о темељним стварима. И онда ће бити јасно какве су шансе прокоцкане у Јапану, док је Г7 и даље могао да се сматра и заједницом вриједности.“
Лист Рајнише пост (Диселдорф) посебно се осврће на неучинковитост самита по питању избјегличке кризе. “То је тужно. Јер ко на цијелом свијету треба да иступи и ублажи избјегличку драму ако не најбогатије земље ове планете? Било је, при томе, могуће себи прописати обавезу да се приме одређени контигенти избјеглица и тако пошаље сигнал солидарности. Али за то нико није био спреман. Г7 у овом питању нема ништа више снаге него посвађана ЕУ.“