СПЦ обиљежава Велики петак (ВИДЕО)
Христова жртва и његова смрт је претходила највећем догађају – Васкрсу – којим је Богочовјек побиједио смрт и вјечну погибељ, као посљедице гријеха.
Пошто је Велики петак најтужнији дан у години, на тај дан звона не звоне, већ се служба означава клепеталима, ударцима дрвеним батовима у дрвену плочу. Тог дана се служи служба – која се зове Царски часови, а увече се чита статија са изношењем плаштанице, опходом око храма и полагањем плаштанице – платна које симболизује страдалог Христа.
Сутра, на Велику суботу, из Јерусалима у Бањалуку ће стићи Благодатни огањ, а благовјерном народу биће предат пред Васкршње јутрење, у поноћ, прије васкршње литургије у Саборном храму Христа Спаситеља, потврђено је у Управи овог храма.
Након предаје Благодатног огња, слиједи васкршња литургија, коју ће служити његово преосвештенство владика бањалучки Јефрем. Пренос Благодатног огња из Јерусалима организовали су Епархија бањалучка и Републички секретаријат за вјере.
Патријарх Иринеј честитао је свим вјерницима предстојећи Васкрс поручивши да на овај свети празник саосјећамо са свим прогнаним Србима и посебно саосјећамо са онима на Косову и Метохији, те да се упркос страдањима, наш народ увијек обнављао и дизао настављајући да хода путем Христовим.
ИЗНОШЕЊЕ ПЛАШТАНИЦЕ У ПАТРИЈАРШИЈСКОЈ КАПЕЛИ
У присуству и са благословом Његове светости Патријарха српског Иринеја, епископ топлички Арсеније служио је на Велики петак Вечерње богослужење са изношењем Плаштанице у капели Светог Симеона Мироточивог у Патријаршији српској у Београду.П
лаштаницу је први цјеливао патријарх српски Иринеј, затим владика Арсеније, а потом и свештеници и окупљени вјерни народ, саопштено је на сајту СПЦ.
Плаштаница је платно са извезеним или насликаним ликом Исуса Христа, непосредно послије његовог скидања са крста.
Православни вјерници – крај Васркшњег поста
Посљедња седмица пред велики хришћански празник Васкрс назива се Страсна или Велика недјеља. Током ове седмице православни вјерници, након Великог петка и суботе, завршавају Велики пост.
Према црквеном календару на Велики петак се не једе ништа, а на Велику суботу обичаји налажу да се једе хљеб и пије вода. У ишчекивању Васкрса, домаћице су, у складу са могућностима, припремале разноврсна посна јела, а на трпези је најчешће рибљи мени.