Саудијска Арабија одустаје од нафте и окреће се туризму
Хаџ, ходочашће које обављају муслимани из цијелог свијета, није само ствар духа и религије, него је и велики бизнис. Путничке агенције, авионске компаније, хотели, ресторани али и телекомуникационе компаније зарађују милионе од вјерника који сваке године хрле у Меку. Хотелска соба у близни централног светишта муслимана, Ћабе, које се налази у Меки, тако је 2012. године коштало око 700 долара - за ноћ.
Још скупљи су луксузни хотели за оне који и током дана хаџа не желе да се одрекну комфора на који су навикли. Чак и најобичнији сувенири купљени у Меки су скупи. Простирке за молитву такође, иако су произведене у Кини.
Посао с вјерницима се исплати за Саудијску Арабију. Током 2012. приходи остварени током хаџа су државне касе Саудијске Арабије напунили су десет милијарди долара.
Ова земља би могла пружити смјештај за много већи број гостију. То је наговијестио принц Мохаммед бин Салман излажући у јавност детаље плана под називом Визија 2030. Овај план предвиђа активности за развој те земље након што се превазиђе такозвани "Пик Оил" - дакле након прелазног периода када се резерве нафте буду приближиле крају, а свијет се окрене другим изворима енергије. Тиме и Саудијска Арабија мора да нађе друге изворе прихода. Напримјер кроз развој туризма, који представља само дјелић онога што је планирано реформским програмом владе у Ријаду.
Зависност од нафте
"Ми у Саудијској Арабији смо постали зависни од нафте", изјавио је принц насљедник Мохамед бин Салман: "То је опасно и протеклих година је спријечило развој бројних сегмената друштва." Томе треба стати у крај, наводи Бин Салман и најављује: "Визија 2030. је путоказ нашег развоја и наших економских циљева."
А колико је за Саудијску Арабију важно да се ријеши зависности од нафте показало се током протеклих неколико година. У љето 2014. цијена барела нафте је са око 100 долара пала на само 35 долара. За земљу која 80 одсто својих прихода остварује продајом нафте то представља драматичан развој догађаја. Још 2014. државни буџет је био у дефициту.
Магазин Форбес тако пише: "Иако Саудијска Арабија више година заредом може компензовати минус у државној каси, било посезањем за издашним финансијским резервама, било узимањем кредита, вјероватно ће у случају ниских цијена нафте већ наредне године почети са смањивањем државних издатака."
Визија 2030.
Дугорочно гледано, влада је морала да направи нову стратегију. "Ова земља се, с обзиром на глобалне промјене на енергетском тржишту и с обзиром на демографски развој, не може више ослонити на креирање привредног раста кроз продају нафте и кроз финансирање јавне потрошње", пише ревизорска и консултантска фирма МцКинси у једној студији.
Уколико овој земљи пође за руком да се реформише, онда би и њена привреда могла остварити раст - и то примијетан. Бруто друштвени производ би у најповољнијем случају могао са садашњих 800 милијарди да порасте на 1.600 милијарди америчких долара.