Туск нема подршку за нови мандат?
Доналду Туску ускоро истиче двоипогодишњи мандат на челу Европског савјета, али све указује на то да за нови мандат неће имати подршку пољске власти и народа.
Туск је оштар критичар владајуће партије Закона и правде због чега владајућа структура калкулише о томе да ли је боље да он остане и даље у Бриселу или да се врати на домаћу политичку сцену.
Функција предсједника Европског савјета није давно успостављена и Туск је, послије Хермана Ван Ромпеја, други по реду званичник који је обавља.
У другој половини године ЕУ ће предсједавати Малта и та земља треба да објави ко ће бити номинован за функцију предсједника Савјета Европе, а потом се избор добија квалификованом већином.
Уобичајено је да кандидат прво добије подршку своје матичне државе, али у Тусковом случају то је мало вјероватно.
"Немам подршку ПиС-а и вјероватно је нећу ни имати. Могу живјети с тим сазнањем", рекао је недавно Туск.
Предсједавајући пољског Сената Станислав Карчевски недавно је Туска назвао "издајником" тврдећи да он сноси исту одговорност за авионску несрећу 2010. године у којој је погинуо пољски предсједник Лех Качињски и још 96 званичника, као и остали тадашњи представници власти.
Лидер ПиС-а Јарослав Качињски оптужио је Туска да је хтио да "уклони" сјећање на његовог брата Леха и авионску несрећу, али да није успио у томе.
У случају да Влада ускрати подршку Туску, он ће се вратити у Варшаву 2017. године, гдје би могао да уједини подијељену опозицију, која је била неефикасна у покушајима да блокира ПиС.
Уколико би Туск остао на функцији предсједника Европског савјета, у Бриселу би боравио до краја 2019. године, те би се вратио у Пољску непосредно прије одржавања предсједничких избора у прољеће 2020. године.
Туск би могао бити потенцијални противкандидат тренутном шефу државе из редова ПиС-а Андреју Дуди. Доналд Туск је био на функцији премијера осам година, до 2014. године.
Према резултатима анкета агенције "Адријана", око 51 одсто Пољака жељело би да власти подрже кандидатуру Туска за други мандат, а 33 одсто је против.
Туск је имао одређених несугласица и у односима са Њемачком јер је одржавао оштрији став према азилантима од њемачког канцелара Ангеле Меркел.
До 2017. године, са функције предсједника Европског парламента отићи ће и Социјалиста Мартин Шулц, што значи да ће све вишерангиране позиције у ЕУ остати у рукама Европске народне партије /ЕПП/ којој припадају Туск и предсједник Европске комисије Жан-Клод Јункер.
У нормалним околностима, то би значило да ће неко из редова социјалиста добити Тускову позицију, али ЕУ би вјероватно жељела да он остане предсједник Европског савјета у вријеме када се суочава са више криза.
Једна од потенцијалних криза је и регулатива ЕУ о законској процедури коју је ЕУ у јануару покренула против Пољске због забринутости да нове власти крше демократске норме европског блока.
Та процедура неће бити завршена тако што ће Пољска остати без права гласа у Европском савјету, мада је Мађарска најавила да ће то блокирати.
Међутим, постоји могућност да ће европска елита хтјети да, супротно пољском ПиС-у, Туска остави на функцији предсједника Европског савјета и у другом мандату, што би значило да ће он ту дужност обављати "у инат" владајућој структури у Пољској.