У Загребу негодовали због српских ставова о Степинцу
Радићева је на скупу "Надбискуп Степинац и Срби у Хрватској" рекла да оно што је спорно већ 50 година од покопа Степинца у Загребачкој катедрали односи се на његову улогу пред Други свјетски рат и за вријеме рата, на подршку коју је пружио формирању Независне Државе Хрватске /НДХ/, као и незаузимање јавног става против масакра Срба и присилног покрштавања.
Она је упитала да ли се уздизањем Степинчевог антикомунизма скреће пажња са догађаја из Другог свјетског рата, преносе "Вечерње новости".
Миодраг Кољанин из београдског Института за савремену историју констатовао је јуче на скупу да Степинац због својих дјела није био изложен смртној опасности попут неких других "светих".
"Пољски свештеник Максимилијан Колбе постао је свети јер је живот дао за другог. Да ли је Степинац због својих дела у НДХ био изложен смртној опасности. Није", констатовао је Кољанин.
Научници из Србије указали су да је Степинац, као врховни црквени великодостојник у НДХ, требало јавно да осуди убијање стотине хиљада људи и да се одреди као противник усташког режима, што је према писању "Новости" испровоцирало негодовање организатора и учинило да скуп протекне на рубу инцидента.