Њујорк тајмс: Путин не подноси револуције

Западни медији настоје да пронађу узроке неочекиваних потеза руског предсједника који често шокира Запад својом политиком и доводи западне центре у подређену ситуацију.

"Њујорк тајмс" има теорију по којој је све почело у ноћи 5. децембра 1989. године када је Путин, тада припадник КГБ-а, гледао хиљаде источноњемачких грађана у Дресдену како заузимају сједиште тајне полиције - Штазија.

Берлински зид већ је пао, а комунистичке власти Источне Њемачке биле су "на апаратима". Путин је тада немоћно посматрао пропаст Совјетског савеза и савезника.

"Осјећам да сам лично крив за заузимање те зграде", рекао је Путин свом старом пријатељу Сергеју Ролдугину.

Америчка подршка такозваним "наранџастим револуцијама" у бившим совјетским републикама - Грузији, Украјини и Киргистану - за Путина је била доказ да САД воде политику рушења власти у државама које су некада биле под руским утицајем.

Путин сматра да је грађански рат у Сирији само посљедњи у низу сукоба који настају након рушење или слабљења централне власти путем америчке агресије.

"Сваки грађанин има право да изрази свој мишљење о одлукама политичара, али мора то чинити у оквиру закона", коментарисао је Путин урајинске протесте.

Оно што сиријска опозиција ради Асаду Путин сматра "незаконитом узурпацијом ауторитета власти".

Такви протести противе се Путиновом увјерењу да је државна власт изнад свега - оцјењује "Њујорк тајмс".

"Нације не теба присиљавати да прихвате неки модел развоја који је неко прогласио исправним. Совјетски савез својевремено је покушавао да изведе промјене у другим државама по идеолошким основама, а то је имало трагичне посљедице и деградацију умјесто напретка", рекао је Путин у УН.