Госпа из Међугорја на искушењу у Ватикану
Извјештај комисије која је четири године проучавала Госпина указивања завршен је још почетком 2015.
„Свијет је у тренутку искушења, јер је заборавио и напустио Бога.” Датиран 25. августа, ово је дио једне од посљедњих порука Госпе из Међугорја, објављен на званичном сајту овог светилишта у Босни и Херцеговини. Ту се јавност редовно обавјештава о Госпиним указањима и порукама које она наводно упућује преко такозваних видјелаца још од 24. јуна 1981. године, када је шесторо младих из жупе Међугорје, према сопственом свједочанству, на брду Црница видјело „бијелу појаву с дететом у наручју”. До данас, троје од њих и даље свакодневно примају наводне Госпине поруке, док остали имају указања једном годишње.
Међутим, није само свијет у тренутку искушења, на тесту је и сама међугорска Госпа, о којој би ускоро званично требало да се огласи и Света столица, послије година испитивања, ватрених полемика и око 45.000 наводних указања.
О међугорском феномену, који у херцеговачко мјесташце са око 4.000 становника привлачи, како се процјењује, чак милион вјерника годишње, судећи према најавама, Ватикан би могао да се огласи већ ове јесени. Извјештај комисије која је четири године проучавала Госпина указања и Међугорје завршен је још почетком ове године и предат Конгрегацији за доктрину вјере, а с налазима је упознат и сам папа Фрањо. Он је изјавио да је комисија, коју је предводио кардинал Камило Руини, обавила добар посао и да је близу доношења одлуке. Прије него што се огласи поглавар Римокатоличке цркве, о извјештају ће мишљење дати Конгрегација за наук вјере, чије се засједање такође очекује ове јесени.
На таласу папиних изјава да Госпа није „службеница поште” да свакодневно шаље своје поруке, као и да заказани сусрети с Госпом, јер се некима од видјелаца јавља тачно одређеног дана, нису у складу с хришћанским идентитетом, многи су донијели преурањени закључак да ће Света столица ставити тачку на указања и дискредитовати Међугорје. Поједини италијански медији чак су пренијели незванична сазнања да је Конгрегација за доктрину вјере донијела негативан закључак о аутентичности извјештаја о Госпиним указањима, али је стигао деманти из Ватикана и појашњење да ова конгрегација још није ни одржала састанак.
Света столица успјела је да извјештај задржи у тајности. Ни незваничним каналима није могло да процури много више од наговјештаја и нагађања. Поједина од њих иду у помирљивом смјеру: да ће Међугорје бити препознато као светилиште, али да ће се Ватикан оградити од наднаравних указања, која годинама уназад изазивају озбиљну сумњу, не само због огромног броја Госпиних јављања, већ и због многих других нелогичности које се везују за међугорску Мајку Божју, а која су тешко уклопива у црквено учење.
Ратко Перић, мостарски бискуп на чијој се територији налази свјетски познато мјесто ходочашћа, пита се у свом тексту о Међугорју како је могуће да међугорска Госпа поручује видјеоцима да им не треба лична молитва, када се чак и Исус прво молио за себе, па онда за апостоле и цио свијет. Бискупу Перићу сумњиво је и то што се међугорска Госпа ниједном није забринула због раскола који пријети Мостарско-дувањској бискупији због непослушних фрањеваца. Поједини, истјерани из фрањевачког реда, силом су заузели неколико жупа, а шест или седам редовничких заједница својевољно се населило у Међугорје. Бунтовницима који одбијају послушност званичним црквеним властима Госпа је, чак, преко видјелице Вицке Иванковић, наводно, расколнички поручила: „Не слушајте никога!” Бискуп Перић, није у лошим односима само са одметнутим фрањевцима. Он је у „тихом рату” и са онима који су остали у црквеном поретку, са оцима из овог монашког реда чијој је пасторалној бризи повјерена жупа Међугорје. О захлађењу односа свједочи и констатација са званичног сајта светилишта да надлежни бискуп не долази у ову жупу. Осим када мора – из службених разлога. Истина, како се даље наводи, он је 2001. године изразио задовољство начином на који жупник управља овом жупом, али је и поновио да не вјерује у натприродност указања.
----------------------------------------------------------------------
Овог љета преполовљен број ходочасника
Међугорска Госпа промијенила је не само духовни, већ и економски живот овог мјеста. Ходочасници могу да бирају хоће ли изнајмити само кревет или одсјести у хотелу са четири звјездице са базеном и спа-центром. Такав луксуз одскаче у средини гдје мјеста са 4.000 становника обично таворе у незапослености, проблемима с ниским наталитетом и одливом становништва. Папине изјаве у којима је већина препознала Међугорје, али и раније одлуке Ватикана да препоруче америчким свештеницима да не воде ходочаснике у ово мјесто, као и бројна отказивања наступа видјелаца широм свијета, нису прошли без посљедица по вјерски туризам овог херцеговачког мјеста. Поједини туристички водичи пожалили су се страним новинарима да се број ходочасника овог љета преполовио. Ипак, без обзира на све, хиљаде људи и даље походе Међугорје.
-----------------------------------------------------------------------
Ни ријечи о српским жртвама
Указања међугорске Госпе под знак питања стављају и локални, херцеговачки Срби. Међугорска Госпа, подсјећа на свом сајту Удружење Пребиловчана, указала се у непосредној близини јама у које су током Другог свјетског рата бацани мушкарци, жене и дјеца, већином српске националности. Богородица се наводно указала на мјесту страдања великог броја невиних људи, а да о томе никада ништа није поручила. Напротив, култ међугорске Госпе увелико је засјенио сјећање на трагичне догађаје из Другог свјетског рата.