Београд- Међународни Дан несталих
Митровић је рекао да процес тражења несталих Срба у БиХ практично стоји од 2008. године, када је прешао у надлежност Института за нестале БиХ, који је, као и Тужилаштво БиХ, потпуно у служби СДА и бошњачког члана Предсједништва БиХ Бакира Изетбеговића.
Он каже да, због тога, референдум у Републици Српској о Суду и Тужилаштву БиХ има основа и породице заробљених, погинулих бораца и несталих цивила га здушно подржавају, без обзира на то да ли ће бити спроведен или ће његови циљеви бити остварени кроз најављени и изнуђени структурални дијалог.
"Бојим се да је то само маска да се амортизује фрустрација породица заробљених, погинулих бораца и несталих цивила Републике Српске", рекао је Митровић на конференцији у Београду поводом 30. августа - Међународног дана несталих.
Према његовим ријечима, исти циљ има и подизање оптужнице против Орића.
"То је само један од потеза да се неутралише потјерница из Србије и евентуални референдум", сматра Митровић.
Наводи да се годину дана након потписивања Мостарске декларације потврдило да су породице заробљених, погинулих бораца и несталих цивила из Српске биле у праву када су тражиле од тадашњег српског члана Предсједништва БиХ Небојше Радмановића да не потпише тај документ, јер је њиме дат легитимитет Међународној комисији за нестала лица, која је индиферентна према питању несталих Срба у БиХ.
Предсједник Комисије Владе Србије за тражење несталих Вељко Одаловић рекао је да је очекивао да ће након потписивања Мостарске декларације доћи до замаха у процесу тражења несталих на цијелом простору бивше Југославије, али да се десило сасвим супротно.
"Процес је у кризи. Осим пар најава, нема вијести о конкретним резултатима, нити да ће процеси одговорне довести пред лице правде", рекао је Одаловић.
Директор Документационо-информационог центра Веритас Саво Штрбац упозорио је да процес тражења несталих у Хрватској већ дуго тапка у мјесту, наводећи да би "знатан број судбина људи могао бити ријешен када би у Загребу било добре воље".
"Веритас располаже са 360 информација о гробним мјестима, а 346 тијела чека на идентификацију. Рјешавање само ових случајева било би велики помак", тврди Штрбац.
Он је указао на потребу да на територији Хрватске буде успостављен специјални суд за злочине који би онемогућио да се настави "судско бешчашће" у тој држави и процеси који по правилу воде амнестирању одговорних за злочине.
Говорећи о проблему несталих на Косову, замјеник предсједника Координације српских удужења породица несталих, убијених и погинулих лица са простора бивше Југославије Душко Челић рекао је да сумња да ће жртве и њихове породице добити правду радом специјалног суда за злочине ОВК.
"Правни оквир на којем је установљен тај суд није писан у Приштини, него у Вашингтону, преко Брисела. Правни оквир даје простор за `пријатељску правду` и правду пријатеља независности Косова", упозорио је Челић.
Резимирајући процес тражења на простору бивше Југославије у протекле двије деценије, предсједник Координације Драган Пјевач рекао је да жртве, без обзира на националну и вјерску припадност, нису добиле ни правду, нити слолидарност и саосјећајност.