Курц: Земљама региона не смије се ускратити перспектива
Оштро критикујући Атину због кршења Даблинског споразума, Курц је у интервјуу агенцији АПА рекао да државе Западног Балкана не смију бити запостављене ни када је ријеч о питању избјеглица, а често се, додао је, то догађало и у другим областима.
Аустрија је, према његовим ријечима, посебно активна да се земље Балкана задрже на агенди ЕУ.
- Нико тако добро као Аустрија, која је сусједна земља, не зна да свака нестабилност на терену, сваки конфликт, не само да може имати негативне посљедице по нашу привреду и радна мјеста већ и нашу безбједност - упозорио је шеф дипломатије Аустрије.
Стога, објашњава, важи правило да када се помаже државама Западног Балкана помаже се и аустријској перспективи.
- Због тога ће Беч учинити све како би државе региона што боље подржао приликом њиховог приближавања ЕУ - прецизан је Курц.
Сматра да ситуација у државама Западног Балкана није тако црна.
Тачно је, каже, да је проблема било у Македонији, да нема даљег позитивног развоја у Босни и Херцеговини, али да, када се погледа напредак у Србији и реформе које су спроведене, може се рећи да је Србија на добром путу.
- Мишљења сам да постоји приближавање између држава које су још прије пар деценија биле у сукобу. То је нешто веома позитивно. Ако на Самиту о Западном Балкану остваримо надрегионалне инфраструктурне пројекте, ако постигнемо да границе буде јасно дефинисане, онда су то поново кораци које не треба умањивати - казао је Курц.
Уколико, међутим, Европска унија на државе региона буде гледала са висине и укине им перспективу, постоји опасност да се нека од земаља окрене, упозорио је шеф аустријске дипломатије.
Опасност види и у томе да се, како је рекао, у БиХ, али и на Косову снажно подрже радикалне исламистичке групације, са циљем да се усред Европе успоставе испоставе тих групација.
- То је непосредна безбједносна пријетња за нас као сусједа. Због тога је потребна не само евроспка перспектива, већ јасно дјеловање против тога - рекао је Курц истакавши да је сарадња са државама региона у борби против Исламске државе и радикализације неопходна.
Говорећи о избјеглицама са Блиског истока, Курц понавља да није био изненађен одлуком Мађарске да подигне зид јер, како је рекао, у ЕУ не постоји јединствени прилаз проблему.
Зато су државе натјеране да самостално предузимају мјере.
Упитан да ли ће тај зид између Мађарске и Србије смањити број избјеглица ка Аустрији он је рекао да то може бити случај да ова рута буде тежа за избјеглице и посебно кријумчаре.
Курц је оптужио Атину да крши Даблински споразум и сва друга правила у области политике према азилантима.
Унутар ЕУ, према Курцу, је проблем што нису све државе погођене таласом азиланата, и због тога постоји недовољна свијест за овај велики изазов.
Неопходно је, каже, успоставити свијест да је ова криза екстремни изазов, који ниједна земља сама не може ријешити, и која угрожава много онога што се познаје и цијени у Европи.
- Европа без граница унутар Шенгенског простора дефинитивно постоји само на основу добрих спољних граница, а ако те спољне границе не буду добро обезбјеђиване онда је и та идеја у опасности - поручио је Курц.
Истиче, да је под хитно потребно добро обезбјеђивање спољне границе у Грчкој, те појачавање борбе против кријумчара људи на западно-балканској рути.
- Био сам у Македонији и видио сам како грчка страна избјеглице више ни не доводи у Атину како бих их барем теоретски регистровали, већ се бродовима директно превозе у Солун, луку најближу македонској граници, како би што прије напустили земљу - рекао је.
Апсурдним сматра то да, како је рекао, на нашем континенту избјгелице масовно из једне земље ЕУ бјеже у државу која није чланица.
За шефа аустрисјке дипломатије је неприхватљиво да се избјеглице само пропуштају док не стигну у државе дестинације као што су Аустрија, Њемачка и Шведска.
Стога се залаже за заједничко европско дјеловање и изражава наду да ће Самит о западном Балкану бити даља шанса да се створи свијест у Бриселу да не постоји само рута преко Италије, већ и преко западног Балкана.