Вргинмост: Сјећање на убијене и нестале цивиле током и након акције "Олуја"
Окупљени су порукама сјећања одали почаст жртвама, подсјетили се на мјеста страдања и упозорили на спори процес ексхумација и идентификација, те неефикасно процесуирање ратних злочина.
Обраћајући се окупљенима, предсједник Српског народног вијећа Милорад Пуповац рекао је да у Хрватској у протеклих 20 година у јавном простору нема мјеста за страшно и историјско страдање Срба са ових подручја.
"Не само да нема мјеста за сјећање на оне који су страдали 1991. и 1992. у хрватским градовима отмицама, истјеривањима, убиствима, отуђивањем имовине, него нема мјеста ни за оне који су практично у два дана морали да напусте своје историјске завичаје, њих до 250.000", рекао је Пуповац.
Да је отишло 250.000 птица, каже Пуповац, неко би се питао зашто и да ли могу да се врате.
"Међутим, у нашој јавности нема простора за тако питање, као ни моралног осјећаја и потребе да се то питање постави, а нема нажалост ни моралне одговорности да онима који га постављају тај простор буде отворен", рекао је Пуповац.
Он каже да већина грађана Хрватске није имала прилику да чује за посљедице које је иза себе оставила хрватска војна и полицијска акција "Олуја".
"У нашој земљи ће јавност ових дана имати прилику да се сјећа убијених припадника хрватске војске и тако треба бити. Али, прећуткивати и онемогућавати да грађани сазнају за злочине који су почињени према Србима и не имати свијест о њиховој величини не доприноси сјећању нити миру, већ томе да још више живимо у рату, него у истинском миру", рекао је Пуповац.
Весна Тершелич из "Документе" поручила је да је данашњи комеморативни скуп одржан у знак сјећања на све погинуле током и након акције "Олуја". "У мјестима из општине Вргинмост погинуло је 67 особа, од чега 41 цивил и то старије животне доби. Нажалост, већина њих се још воде као нестале особе, чији посмртни остаци нису пронађени", рекла је Тершеличева.
Она је навела да су неки страдалих као жртве ратног злочина, попут Теодора и Данице Самарџије, који су убијени и запаљени у својој кући у Славском Пољу, док су многи страдали код Жировца у нападу Хрватске војске и такозване Армије БиХ на избјегличку колону.
"Било је оних и који су страдали у борбама код Двора, неки од гранатирања, а неки су одведени из избјегличке колоне. За те злочине пред хрватским правосуђем још нико није одговарао, док су за злочине почињене у `Олуји` у Хрватској покренута тек три кривична поступка, а само један је правоснажно окончан", подсјетила је Тершеличева.
Она истиче да су породице жртава, тражећи правду, дизале тужбе против Хрватске, у случају "Олује", укупно 39, од чега су усвојена само три тужбена захтјева.
"Ове године ће институције Хрватске обиљежити годишњицу `Олује` војном парадом у Загребу и манифестацијом у Книну, док поновно недостаје истинска подршка за жртве рата", рекла је Тершелич.
Она је позвала државне институције на дијалог о примјереном начину сјећања, јер се у оквиру "дана домовинске захвалности" мора наћи мјесто за памћење свих жртава.
"Неприхватљиво је да 20 година након ових злочина, погибија и нестанака породице остају саме у трагању и памћењу", рекла је Тершеличева и додала да Хрватска и Србија нису направиле све што је требало да би подржале цивилне жртве рата.
Комеморативном скупу су присуствовали представници локалних вијећа српске националне мањине, конзул Србије у Хрватској Ненад Маричић, дожупан Сисачко-мословачке жупаније Боро Ркман и предсједник Удружења "Против заборава" Марица Шеатовић.
Након скупа у Пјешчаници, окупљени су се упутили на мјесно гробље у оближњу Горњу Чемерницу, гдје је положено цвијеће на гроб Дмитра Обрадовића, предсједника Скупштине општине Вргинмост, саопштено је Српског народног вијећа.
У хрватској војној и полицијској акцији "Олуја" убијено је и нестало око 2.000 Срба, а више од 250.000 је протјерано из Хрватске.
Извор: РТРС, Срна