Балтичке земље без сталног присуства НАТО

Оне су добиле обећање да ће НАТО имати "континуиране" војне вјежебе у источној Европи.

Литванија, Естонија и Летонија, забринуте због улоге Русије у украјинској кризи, затражиле се од НАТО-а да на њиховом тлу буде распоређена бригада од око 3.000 војника.

Још је тада генерални секретар НАТО-а Јенс Столтенберг изразио резервисаност према том захтјеву.

Портпарол литванске војске Миндогас Неимонтар изјавио је Франс пресу да је командант здружених снага НАТО-а у Европи, амерички генерал Филип Бридлов прије неколико недјеља упутио документ балтичким земљама у којима се наводи да ће Алијанса "имати континуиране војне вјежбе" у источној Европи.

"Одоговарало би нам да се савезничке снаге стално смјењују чак и ако не могу да имају стално присуство", рекао је шеф литванске дипломатије Линас Линкевициус.

У Литванији тренутно има више око 600 војника НАТО-а из САД, Њемачке, Норвешке, Португала и Италије који учествују у манервима, као и мисију за надгледање ваздушног простора.

САД су у јуну саопштиле да ће привремено распоредити тешко наоружање у балтичким земљама, као и у Бугарској, Румунији и Пољској.

Русија редовно осуђује јачање НАТО-а на својим границама, сматрајући то поновним покретањем Хладног рата, због чега јача свој војни арсенал.

НАТО одбија да има стално присуство у том региону оцјењујући да би то било против споразума који је с Русијом потписао 1997. године.

Балтичке земље, независне послије распада Совјетског савеза 1991. године, ушле су у Европску унију и НАТО 2004.