Хрватски грађани од данас могу радити у 22 земље ЕУ

До уторка у поноћ, Комисија је запримила службене обавјести од Аустрије, Холандије, Велике Британије, Словеније и Малте да задржавају ограничења за запошљавање хрватских радника још три године.

Од 13 земаља чланица, које су у прве двије године хрватског чланства увеле ограничења, њих осам није послало никакву обавијест Европској комисији, што аутоматски значи да отварају своја тржишта рада и за хрватске раднике. То су Белгија, Кипар, Француска, Нјемачка, Грчка, Италија, Луксембург и Шпанија.

За Хрватску као нову чланицу вриједи прелазна одредба која допушта осталим земљама чланицама да привремено ограниче приступ свом тржишту рада на двије, пет или највише седам година.

Једна од четири слобода у којима уживају грађани ЕУ јесте слободно кретање радника. Оно укључује право радника на кретање и боравак, право чланова породица на улазак и боравак, право на рад у другој држави чланици и право на то да се према њима односи једнако као и према држављанима те државе.

Према прелазним одредбама, у прве двије године свака земља чланица може ограничити кретање радника из нове чланице. За продужење ограничења у сљедеће три године чланица која то жели мора послати службену обавијест Европској комисији, док за задње двије године, колико је максимално могуће задржати ограничење, мора доказати оправданост примјене прелазног раздобља ради одржања стабилности националног тржишта рада.

Ограничења за хрватске раднике у преосталих пет земаља, не значи да они уопште не могу радити у тим земљама, него им је за запошљавање потребна радна дозвола.