Кривична пријава против главног тужиоца Салиховића
Адвокат Милан Романић поднио је Тужилаштву БиХ кривичну пријаву против главног тужиоца БиХ Горана Салиховића и тужитељке Јадранке Локмић Мисирача, јер ни након више од три године није добио одговор на питање зашто нису ријешени приговори породица оштећених у вези са обустављањем истраге у случају "Добровољачка".
Романић је пуномоћник породица припадника ЈНА Здравка Томовића и Обрада Гвозденовића, који су убијени почетком маја 1992. године у Добровољачкој улици у Сарајеву.
Тужилаштво БиХ је 17. јануара 2012. године донијело наредбу о обустављању истраге у случају "Добровољачка" против укупно 14 лица, међу којима Ејупа Ганића, Заима Бацковића и Јована Дивјака.
Истрагу је обуставио међународни тужилац Џуд Романо, који је тада обавијестио Министарство унутрашњих послова Републике Српске да само оштећена страна има право да поднесе притужбу, што су породице погинулих бораца и учиниле.
Политички представници институција Републике Српске годинама наглашавају да су главни кривци за трагичне догађаје у Добровољачкој улици чланови политичког врха тадашње Републике БиХ, али и паравојне муслиманске јединице у Сарајеву, попут "зелених беретки" и других.
Општи став Републике Српске јесте да Тужилаштво БиХ, које је под снажним притиском и утицајем међународне заједнице и бошњачке политичке елите, сноси велику одговорност, јер је предмет "Добровољачка улица" потпуно занемарило и игнорисало.
- Шта је послије интервенција страних тужилаца у Тужилаштву БиХ урадио главни тужилац Горан Салиховић, осим што је дезавуисао и обмањивао јавност неспретним и неистинитим изјавама да ће се Тужилаштво БиХ бавити процесуирањем оних који су починили ратни злочин у Добровољачкој - упозоравао је предсједник Клуба посланика СНСД-а у Представничком дому Парламентарне скупштине БиХ Сташа Кошарац.
Према његовим ријечима, Салиховић је одговоран и за ћутање Тужилаштва БиХ на приговоре МУП-а Републике Српске и српских породица, који су жестоко реаговали на обустављање истрага и тражење одређених појашњења.
Почетком маја 1992. године, припадници такозване Армије БиХ починили су злочин над војницима, официрима и грађанским лицима на служби у ЈНА током договореног мирног повлачења војске из Сарајева. У злочинима су учествовали и припадници Територијалне одбране РБиХ и паравојне муслиманске фаланге, којима су командовали предратни криминалци и силеџије из сарајевског подземља.
У организацији Одбора Владе Републике Српске за његовање традиције ослободилачких ратова, у Источном Сарајеву и Сарајеву и ове године ће у недјељу, 3. маја, бити обиљежене 23 године од страдања припадника ЈНА у Добровољачкој улици (2. и 3. маја 1992. године).
И ове, као и претходних година, циљ организатора је исти - да својим одласком у Добровољачку улицу, на мјесто злочина, преживјели припадници ЈНА, чланови породица страдалих и представници српског народа и институција Републике Српске поново посвједоче о злочину и спријече да се он заборави и потисне у страну, испред очију успаваног правосуђа у БиХ, које је на волшебан начин зауставило истрагу о овом предмету.
Јавност у Републици Српској све ове године огорчена је на спорост и неефикасно процесуирање злочина у Доборовољачкој улици, иако су у истрагама најчешће помињана имена: Јован Дивјак, Ејуп Ганић, Јусуф Пушина, Хасан Ефендић, Заим Бацковић Заги, Драган Викић, Јовица Беровић...
Затим Емин Швракић, Дамир Долан, Јусуф Кецман, Ибрахим Хоџић, Џевад Топић звани Топа, Фикрет Муслимовић, Решад Јусуповић, као и неизоставни Исмет Бајрамовић Ћело.
Напад на колону ЈНА у Добровољачкој, која се почетком маја 1992. мирно повлачила из Сарајева према споразуму и уз гаранцију мировних снага УН на челу са генералом Луисом Мекензијем, руководили су тадашњи члан Предсједништва БиХ Ејуп Ганић и руководство тадашње такозване Републике БиХ.
Иако је за безбједност војника гарантовао тадашњи предсједник Предсједништва БиХ Алија Изетбеговић, колона ЈНА није безбједно изашла из Сарајева, већ је прекинута и нападнута.
За само неколико дана мучки су убијена 42 припадника ЈНА, 71 је рањен, док их је 207 заробљено. Први напад је извршен 2. маја нападом на Дом ЈНА, а све касарне у Сарајеву биле су блокиране и под опсадом муслиманских паравојних снага, које су им искључиле струју, воду и телефоне.
Биланс крвавог пира износи 42 убијена војника и цивила, и то у Дому ЈНА један, Радничком универзитету "Ђуро Ђаковић" три, на Скендерији 14, Добровољачкој улици девет и на другим локацијама у Сарајеву 13.
Према националном саставу, убијена су 32 Србина, шест Хрвата, два муслимана и два Албанца, од тога 10 официра, 28 војника и четири грађанска лица која су радила у ЈНА.
Структура рањених - Дом ЈНА 26 лица, Раднички универзитет три, Скендерија три, Команда Друге војне области 30, Добровољачка улица шест, а на другим локацијама 26. Дакле, тада је рањено 71 војно лице, од тога 10 официра, четири грађанска лица и 28 војника ЈНА.
У свим досадашњим извјештајима упућеним Тужилаштву БиХ, МУП Републике Српске је наводио да напади 2. и 3. маја 1992. године на објекте и припаднике ЈНА, а посебно у Добровољачкој улици у Сарајеву представљају кривично дјело ратног злочина против цивилног становништва, рањених и болесних, ратних заробљеника...
Ријеч је о противправном убијању и рањавању, као и повреди закона и обичаја рата, што је потом прерасло у безочни, нехумани и планирани атак муслиманских паравојних јединица на војнике, официре и грађанска лица у бившој ЈНА.
Према сазнањима и доказима којима располаже МУП Српске, након стравичног злочина почињеног 2. и 3. маја 1992. године над припадницима ЈНА у Сарајеву, припадници "Зелених беретки", "Патриотске лиге", "Бисера" и других озлоглашених паравојних муслиманских јединица почели су прогон њихових породица.
Они су отимали дјецу и супруге војних лица из сарајавских станова, да би их потом уцјењивали и размјењивали с циљем стварања атмосфере страха и панике међу Србима почетком рата у Сарајеву.