Николић: Српски народ разумије трагедију јерменског народа
Николић је поручио да је дошао ада се у име српског народа и у име државе Србије поклони жртвама страшне трагедије јерменског народа током првог великог свјетског рата у 20. вијеку.
"Ако ико може да разумије и осјети несрећу библијских размјера која се 1915. године обрушила на Јермене у Османском царству, као и њене трајне и незаљечиве посљедице, онда је то српски народ, онда је то Србија", навео је Николић у Јеревану.
Он је указао да је Србија у Првом свјетском рату имала процентуално највише губитака од свих земаља и народа погођених том огромном ратном несрећом.
"Укупни губици Србије од 1915. о 1918. досегли су застрашујућу бројку од 1.247.435 жртава, што је приближно 28 одсто тадашњег укупног броја становника, од чега је међу војницима било 402.435 погинулих и преминулих, а међу цивилима 845.000. Посмртни остаци српских жртава Великог рата расути су у 1.815 гробница, у 18 држава. Многима се гробно мјесто никада није сазнало..." казао је предсједник Србије.
Николић је подвукао да то нису бројке којима се хвалимо или се поносимо, већ напротив, то су наше непрежаљене, узвишене жртве на олтару отаџбине, пале на жртвенику свјетског сукоба за који се вјеровало да се никада више не може поновити.
"А поновио се само коју деценију касније, и опет са страшним, масовним људским губицима и неслућеним разарањима, доносећи још један монструозни геноцид", упозорио је предсједник Србије. Он је подсјетио на ријечи папе Фрање и да тече "Трећи свјетски рат на парче" кад поново стотине и хиљаде људи губе животе, достојанство и имовину, као невине или заблудјеле жртве заслијепљене мржње екстремних идеологија и циничних интереса безочних политика...
"Имамо ли морално право да јерменске жртве од прије једног вијека не схватимо као трајну опомену живима, да неспремност и зазирање од поштеног и цјеловитог суочавања с најпотреснијим чињеницама прошлости законито прозводи нове трагедије у будућности" запитао је Николић.
Према његовим ријечима, терет непризнате и искрено неупокојене и неопојане прошлости подједнако тешко притиска колективну свијест потомака жртава и починилаца најстрашнијих злочина, којима модерна историја нажалост обилује. Николић је подсјетио на ријечи нобеловца Иве Андрића да "човјеку није најтежа патња којом пати, већ неспремност ближњих да јој буду свједоци, да спознају и схвате његову муку".
Он је додао да то у пуној мјери вриједи и за народе и навео да живимо у времену у коме су већ одавно изгубљене или бар битно поремећене и релативизоване способност и спремност да се ствари и појаве називају својим правим именима.
"Уврежило се погубно увјерење да се избјегавањем јасног и истинитог именовања појава из стварности, неријетко и њиховим свјесним и тенденциозним преименовањем зарад ефемерних политичких, најчешће егоистичких интереса, може трајно утицати на ток историје", рекао је Николић.
Историја нам, навео је он, најчешће веома болно, стално изнова доказује да то није могуће. Како је рекао Николић, "у вријеме кад се политикантски неосјетљиво манипулише и самим појмом, односно термином 'геноцид', кад се он примјеном двоструких стандарда квази правно инструментализује и етички обесмишљава, па се чак и освједоченим жртвама поновљених погрома и геноцида, намеће улога починилаца" нисмо смјели и могли изостати са овог скупа.
"Не, нисмо смјели и нисмо могли изостати, као што не пропуштамо и нећемо никада дозволити да нас приземне рачунице и наметнута 'политичка коректност' наведу да пропустимо свако достојанствено подсјећање на страдања која су ратови и други сукоби наносили људима широм свијета", подвукао је Николић.
Без обзира на вјеру и нацију, језик и расу, навео је предсједник Србије, све жртве "политике настављене другим средствима" опомињу нас да смо, или да бисмо морали бити "грађани свијета", свјесни да само уједињавањем својих појединачно недовољних снага можемо одговорити големим планетарним изазовима од којих пресудно зависи будућност човјечанства.
Србија искрено вјерује само у такву мисију политике и смисао међународне сарадње, рекао је Николић. Зато смо данас овдје, уједињени у поруци да поштовање достојанства људске личности, и у животу и у смрти, нема алтернативу достојну човјечности и будућности, казао је предсједник Србије на комеморацији поводом обиљежавања стогодишњице злочина над Јерменима.