Николић у Ватикану са папом Фрањом
Николић ће се током посјете Ватикану састати и са државним секретаром Ватикана, кардиналом Пјетром Паролином, као и са секретаром Свете Столице за односе са државама надбискупом Полом Галагером и шефом Одсјека за Западни Балкан, монсињором Хенриком Јакодзинским.
Николић, који је уочи посјете Ватикану разговарао са патријархом Иринејем, ће папи Фрањи пренијети и поједине ставове Српске православне цркве, који су од заједничког интереса, наводи се у саопштењу из Николићевог кабинета.
Најава званичне посјете предсједника Николића Ватикану стигла је као потврда оцјена да су односи Ватикана и Србије посљедњих година добри, без отворених питања и да се крећу узлазном линијом.
За разлику од државних, односи двије цркве су, међутим, неупоредиво осјетљивији и имају дугу предисторију.
Николић је присуствовао у марту 2013. устоличењу новог папе Фрање. Приликом најаве обиљежавања 1.700 година од доношења Миланског едикта у Нишу пуно се говорило о потреби дијалога источне и западне цркве, што је у Ватикану примљено са одобравањем. Очекивао се и долазак папе, али се то није догодило.
Најава канонизације кардинала Алојзија Степинца, пошто је претходно беатификован 1998. године, која би требало да се догоди током ове године, изазвала је негативну реакцију Српске православне цркве, а јуна 2014. услиједило је и писмо папи тим поводом. Посебним писмом тим поводом папи се обратио предсједник Србије истакавши да треба настојати да се, заједничком мудрошћу, не начини потез који би било кога увриједио, имајући у виду прошлост, искуство из Другог свјетског рата и улогу Степинца у том периоду.
Ватикан је био први који је 1992. године, 13. јануара, признао независност Хрватске и Словеније, два дана прије него што ће то учинити земље Европске уније. Уопште, деведесетих су међусобни односи били компликовани и прожети тешком атмосфером рата у бившој Југославији. Ипак, Ватикан је 1999. осудила војну интервенцију на Србију, односно СРЈ.
Такође, Ватикан није признао независност Косова.