Амфилохије: У Црној Гори се уништава српски језик
Његово високопреосвештенство митрополит црногорско-приморски Амфилохије рекао је да се овогодишња Светосавска академија одржава у знаку 520. година од штампања "Октоиха", прве ћириличне књиге на југоистоку Европе.
Митрополит Амфилохије је у бесједи истакао значај Светог Саве као утемељивача српске цркве, језика и државе.
"Пресудну улогу у публиковању старословенског језика имао је Свети Сава. На тој србуљској рецензији је урађена и Крмчија /Законоправило Светог Саве/. Пресудну улогу у оснивању богословске црквене школе имао је Свети Саве, и то треба нарочито истаћи у Црној Гори", рекао је митрополит Амфилохије.
Он је упозорио да се данас у Црној Гори уништава српски језик и писмо и претвара у непостојећи, такозвани црногорски језик.
Уништавањем српског језика и ћирилице, истакао је он, долази до радикалног прекида, уништавања памћења и прекида свеукупне културе српског народа.
"То не служи на част онима који то данас раде у Црној Гори, то је јединствени подухват у Европи и свијету да се један народ одриче имена свог језика. Да се одриче свог писма, на коме је записано све што је створио", рекао је митрополит Амфилохије.
Директор Балканолошког института Српске академије наука и умјетности Душан Батаковић истакао је у бесједи да је Свети Сава дао Србима идентитет и културу, без чега један народ није народ.
"А, народ који заборавља своју традицију, осуђен је да многе грешке понови и да неослоњен на добре темеље, које му традиција нуди, лута у овим тешким временима", рекао је Батаковић.
Батаковић је истакао да је Свети Сава био велики дипломата, наводећи да је у тешким тренуцима успио да извојује аутокефалност Српске православне цркве, да сазида Хиландар, да остави Номоканон /Крмчију/, који данас може да се користи и у световним питањима.
"Може да се користи као морални и духовни оријентир, што је важније од писаних закона. Када имате један такав јасан духовни оријентир и када видите, заправо, како све што је везано за Светог Саву - зрачи", рекао је Батаковић.
У програму Светосавске академије учествовале су глумице Јелена и Ивана Жигон, гуслари Бојана Пековић и Рајо Војиновић, као и црквени хорови из Цетиња, Котора, Никшића и Подгорице.