Представљена публикација о импресионизму у Србији
Миљковићева је рекла да су у монографији описана сва дјела ових сликара, која су представљена на истоименој изложби у Музеју савремене умјетности и који су били добровољци, али и жртве Првог свјетског рата.
Додала је да монографија представља и малу историју импресионизма, захваљујући писмима Надежде Петровић, која представљају својеврсну хронику тог доба.
"Она је била велики патриота и врло просвијећена жена, али није жељела да њено сликарство постане само памфлет тог доба, већ се њиме опирала времену", рекла је Миљковићева.
Према њеним ријечима, импресионизам се у Србији развијао у ратним условима, од Царинског рата са Аустријом, преко балканских ратова до Првог свјетског рата.
Историчар умјетности Никола Кусовац рекао је да свјетлост коју је Миљковићева тражила није свјетлост у мраку Првог свјетског рата, већ свјетлост која се прелама и данас. Према његовом мишљењу, спас у данашње вријеме треба тражити не у питањима естетике, већ у питањима етике и морала.
На изложби "Свјетлост у мраку Првог свјетског рата – врхунска остварења протагониста импресионизма у Србији" у Музеју савремене умјетности Републике Српске у Бањалуци представљено је 105 антологијскх дјела четворо најзначајнијих представника импресионизма у Србији, која су дио сталне поставке Народног музеја у Београду.