Јосиповић смијенио савјетника због става о референдуму!?

Јовић је у часопису за политологију ФПН "Политичка мисао" устврдио како су референдуми о независности у бившој Југославији, осим црногорског из 2006. години, били врло нелиберални.

- Можда су били "демократични" ако се под "демократијом" подразумијева само утврђивање кога има више, а кога мање - написао је Јовић.

Међутим, либерални сасвим сигурно нису били, јер није било довољно слободе да би свако без оправданог страха од драстичних посљедица могао рећи тачно оно што мисли, сматра Јовић .

- Није било довољно слободе. А нема је ни данас. Агресивност и насиље биле су главне карактеристике наших референдума о независности - оцијенио је Јовић у коментару под насловом "Само у митовима сваки народ жели државу. У стварности не".

Иначе, хрватска десница је често критиковала Јосиповића да је Јовића прије четири године запослио прије него што је он прошао безбједносну провјеру.

Загребачки Вечерњи лист је тада писао да је Јовић својевремено био разочаран у предсједника Ивицу Рачана - у вријеме када су се његови пријатељи разочарали због Рачанове подршке НАТО бомбардовању Србије 1999, он је открио да је од Рачана "одавно одустао", јер је "његова одговорност за све што се догађало од 1989. до 1991. огромна".

А прије десетак година, једна од најозбиљнијих критика Јовићеве књиге "Југославија: држава која је одумрла" сводила се на тезу да он оправдава национализам тако што га лишава одговорности за разбијање Југославије. На оптужбе чланова ХДЗ тим поводом, Јовић је узвратио подсјетивши их да је од 2004. до 2006. радио као посебни савјетник двоје министара спољних послова - Миомира Жужула и Колинде Грабар-Китаровић, из ХДЗ.

Тврдњу да би било боље да су Хрватска и Србија ушле у ЕУ заједно, Јовић је образлагао на више мјеста, па и у јуну 2011. године у чланку за публикацију "Chaillot Papers" у издању Европског института за безбједносне студије, који је формално једна од агенција Европске уније.

- У тренутку кад се одлучивало хоће ли Хрватска завршити преговоре са ЕУ, или не, тај чланак са таквим тезама баш нам и није помогао - рекао је један тадашњи високи хрватски дипломата.

Јовић, који је уз тај чланак потписан као професор на Универзитету Стирлинг у Шкотској и главни аналитичар предсједника Хрватске, устврдио је да постоји велика опасност да хрватски националисти, у случају да не буду маргинализовани унутар Хрватске, након уласка у ЕУ постану најгласнији противници даљег проширења Уније на друге земље западног Балкана.

Он се запитао и постоји ли могућност да Хрватска постане либералнија, космополитскија након што уђе у ЕУ. Можда, одговорио је тада Јовић, но одмах је и детектовао проблем који би је могао спријечити да таквом постане. То је "мит о Домовинском рату" који је "постао једна од главних препрека стварању либералније и толерантније Хрватске која је отворена према својим сусједима".

- Колега Јовић недовољно је свјестан чињенице да не може бити само професор кад је савјетник и шеф аналитичког предсједниковог штаба. Друго је ако неки рад објавимо ја или ви, а друго је кад објави неко ко се може везати уз предсједника. А Јосиповић се ту држи као универзитетски професор, а не као предсједник државе. Његов је став: сви ваљда знају да ја немам с тим чланцима везе. Ја сам склон вјеровати да он и нема с тиме везе, али он је предсједник, а Јовић је његов савјетник - рекао је својевремено угледни хрватски аналитичар Жарко Пуховски, који иначе сматра да су ставови Дејана Јовића у његовим радовима увијек добро аргументовани.

Пуховски сматра да неке од Јовићевић ставова дијели, а неке не, али да без обзира на то, сви они су аргументовани изнад нивоа који већина хрватских аутора у том подручју има.

- Врло је талентован, добро образован, у формулацијама јасан - навео је Пуховски.

Иначе, Јовић нерадо говори за медије јер, како каже, има лоша искуства, те да нема потребу да "интерпретира себе и објашњава своје јавно објављене чланке".