Примјена прелазне фазе ЦБАМ механизма ЕУ (ВИДЕО/ АУДИО)
Прелазна фаза за увођење прекограничне таксе Европске уније на ЦО2 (ЦБАМ) почела је да се примјењује од 1. октобра 2023. године и већ доноси промјене у пословање предузећа на Западном Балкану и у Турској.То су фирме које извозе електричну енергију, цемент ,челик, гвожђе, алуминијум, ђубрива и водоник и већ имају обавезу да извјештавају о мјерењу ЦО2 у производњи.
Компаније су послале прве извјештаје о количини ЦО2 емитованој у производњи робе коју су извезли у Европску унију и о томе обавијестили фирму којој су је продали.
Компанија Медитеран Иноx д.о.о. је међу извозницима који су обухваћени механизмом ЦБАМ.
"Да би се израчунали колико је ЦО2 потрошено у изради једног производа на примјер једне столице нико није могао да каже на који начин ",изјавила је Јелена Јекић из компаније Медитеран Иноx.
Према њеним ријечима у предстојећем периоду до почетка 2026.године компаније ће морати саме да израде методологију како би израчунали како је и шта је уложено у производ који је намијењен извозу у ЕУ.
Босна и Херцеговина још није успоставила систем за трговање емисијама. Уз подршку Енергетске заједнице припремљена је Мапа пута за одређивање цијена угљеника. У току је зрада интегрисаног Енергетског и климатског плана БИХ који препознаје систем трговања емисијама ЕУ (ЕТС) као један од главних алата за декарбонизацију.
„Негативан утицај ЦБАМ механизма се може избјећи тако што ћемо усвојити и у потпуности имплементирати систем трговања емисијама, систем који ће у потпуности бити усклађен са ЕТС ЕУ системом.“, изјавила је Сања Капетина из Министарства спољне трговине и економских односа Босне и Херцеговине.
На тај начин би средства прикупљена кроз овај систем остајала у БиХ, док средства која се прикупљају кроз ЦБАМ механизам иду у буџет Европске уније, истакла је Сања Капетина.
Привредна комора Републике Српске проводи обуке привредника за припрему ЦБАМ и наставиће их у наредном периоду.
„Поред извјештаја (о мјерењу емисија ЦО2) потребно је размишљати о оптимизацији производног процеса како би дошло до смањења потрошње било које врсте енергије, посебно прљаве енергије из фосилних извора“, каже Бошко Боројевић секретар Удружења металургије и прераде метала,петрохемијске индустрије и енергетике Привредне коморе Републике Српске.
Боројевић сматра да би на тај начин трошкови у производним процесима укључујући и за производе који се извозе у Европску унију били далеко мањи.
Извозници ће извјештавањем о својим емисијама омогућити пословном партнеру у ЕУ да поштује прописе о ЦБАМ ,али ће моћи стећи слику о утицају наплате прекограничне таксе на ЦО2 на цијену њихових производа на тржишту ЕУ ,а тиме и на конкурентност.
„Улажемо у ЦБАМ и извозимо,а купац плаћа таксу у ЕУ и има поврат средстава у неком догледном периоду на своје рачуне док ми немамо ништа од тога“,каже Јелена Јекић из компаније Медитеран Иноx.
Према одређеним анализама сектор електричне енергије ће бити најосјетљивији по оба механизма и ЕТС и ЦБАМ, индустрија цемента ће бити највише погођена ЦБАМ механизмом, док би најмање ефекта имала индустрија алуминија.Потпуна примјена ЦБАМ механизма почиње првог јануара 2026. године и од тада ће за сваку тону емитованог ЦО2, у производњи робе извезене у ЕУ, морати платити одређени износ.