Европска кохезиона политика
Европска кохезиона политика намјењена је равномјерном развоју региона и смањењу економских и социјалних разлика. Земље Западног Балкана требало би да унаприједе сарадњу да би ефикасније користили средстава из фондова ЕУ и заједнички рјешавали питања у области транспорта, енергетике, инфраструктуре и заштите животне средине.
Хрватска располаже са 11,2 милијарде евра из структурних и кохезијских фондова Европске Уније у наредних седам година. Развијаће саобраћајну инфраструктуру, мала и средња предузећа, улагати у заштиту животне околине, науку и истраживање и јачати сарадњу са земљама региона. Као чланица ЕУ ова земља има десет пута више средстава фондова у односу на претходни период.
Јакша Пуљиз, замјеник министра регионалног развоја и европских фондова Хрватске изјавио је за РТРС да Хрватска има дугогодишњу добру сарадњу са Босном и Херцеговином и Републиком Србијом. „Врло смо задовољни како та сарадња иде и једном напретком који је евидентан сваке године. Прекогранична сарадња у којој се користе фондови Европске Уније је један изврстан примјер како треба радити сарадњу у регији“, изјавио је Јакша Пуљиз.
Регионална сарадња је приоритет и Владе Србије као један од критерија за напредовање ка чланству у ЕУ, али прије свега, као инструмент развоја.
Срђан Мајсторовић, замјеник директора Канцеларије за европске интеграције Владе Србије изјавио је за РТРС да је читав регион дио шире европске мреже европских региона било да се ради о енергетици или путевима и да се ту свакодневно развија сарадња међу државама.
Провођењем 86 стратешких мјера према Стратегији Југоисточна Европа 2020 коју су усвојиле земље региона планирају уклонити трговинске баријере, заједнички промовисати регион страним инвеститорима, финансирати заједничке истраживачке програме, развити енергетску и транспортну инфраструктуру, омогућити мобилност радника на територији цијелог Балкана.
"Савјет за регионалну сарадњу сада је усмјерен на економски развој и отварање радних мјеста као највећи проблем. Стратегија Југоисточна Европа 2020 представља регионалну платформу за бољу координацију у области економије, трговине и развоја", изјавио је за РТРС Газменд Турдиу, замјеник генералног секретара Савјета за регионалну сарадњу. "Савјет за регионалну сарадњу има водећу улогу да олакша заједнички рад регионалних економија.", истакао је Газменд Турдиу.
У Босни и Херцеговини је због специфичности уређења процес спорији у односу на друге земље региона.
Сањин Арифагић, координатор провођења Стратегије Југоисточна Европа 2020 изјавио је за РТРС да би и у БиХ процес требао бити окончан ускоро јер су у току консултације о радном нацрту документа Националног акционог плана.
Раст који ће ове мјере подстаћи могао би до 2020. године отворити милион радних мјеста и цијели регион приближити приступању Европској унији. У Савјету су увјерени да постоји реална равнотежа између амбициозних циљева и стварности.
Видео прилог можете погледати овдје.