Пресинг: Тајне сарајевских злочина - откопавање истине!

Породице несталих сарајевских Срба сматрају да је у Сарајеву вршено систематско скривање српских гробница по наређењу законодавне, извршне и судске власти, а посредством цивилне заштите и санитарне инспекције. У све је, наводно, била укључена и федерална комисија за нестале. Вишегодишњи покушаји утврђивања истине, ни након рада посебних комисија, нису дали одговоре на кључна питања: ко је и по чијим наредбама убијао сарајевске Србе, гдје су нестала - ко је сакрио тијела убијених, по чијим наређенима и гдје су премјештане масовне гробнице? Зашто ни након 20 година нема истине о страдању Срба у Сарајеву? Да ли случај убиства и скривање тијела Слободана Самарџића, може да одговори на ова питања и скине тајну са сарајевски злочина!? Стефан Самарџић, син убијеног сарајевског Србина Слободана Самарџића, рекао је учествујући у емисији "Пресинг" да државне институције имају све доказе о убиству његовог оца, потврдивши да се тијело његовог оца налазило на "микролокалитету Алипашин мост". "Не слажем се са стручним изразом да је ријеч о једној микролокацији. Сарајево је макролокација. Сарајево је казамат и једна велика масовна гробница. Међутим, сложићу се са Амором Машовићем да се у Сарајеву истражују злочини само над једном етничком групом. У Сарајеву и у цијелој БиХ се истражују само злочини над бошњачким народом", сматра Самарџић. Самарџић је рекао да су се тијела убијених Срба налазила на локалитету Алипашин мост, а у емисији је показао слику са увиђаја над његовим оцем, гдје се јасно види тијело Слободана Самарџића којем је испаљен метак у чело... "Погрешно је рећи да су људи нестајали. Они су побијени, нису нестали. Нестајала су тијела, у неким случајевима чак и костури. То значи да су нека тијела премјештена чак седам година након убиства, дакле 1999. или 2000. године", рекао је Самарџић, који је за нерад на овом предмету окривио тужиоце Бранка Шљивара и Весну Илић из Кантоналног тужилаштва у Сарајеву. Самарџић је рекао да је Елдар Јахић из Тужилаштва, који је прекинуо ексхумацију, извршио неколико кривичних дјела: прикривање ратних злочина прекидањем ексхумације, ометање правде спречавањем поступка, ометање доказивања, као и да он мора да одговара за ова дјела. Ивица Дивковић, начелник Центра за истраживање ратних злочина у државној Агенцији за истраге и заштиту каже да, када су у питању ексхумације, СИПА поступа искључиво по захтјевима и наредбама судова и тужилаштава. "СИПА је од Тужилаштва БиХ 2009. године добила конкретну наредбу за спровођење истраге и предузимање одређених радњи везаних за доказивање овог конкретног кривичног дјела. Комплетан извјештај смо доставили 2010. године Тужилаштву БиХ и од тог тренутку повратно наовамо нисмо добили никакву другу наредбу и никакав други захтјев у смислу допуне или прикупљања важних чињеница везано за окончање поступка". Он је потврдио да у Тужилашву постоји "предмет Слободан Самарџић" и још око 500 случајева на подручју Сарајева. "Од овог броја око 500 догађаја се веже искључиво за Сарајево, а за сам простор унутар града, а када се ради о особама српске националности евидентирано је више од 200 оваквих догађаја. Извршили смо анализу и утврдили да смо добили више од 100 наредби за поступање, предузели све радње за већину и доставили Тужилаштву БиХ извјештаје и тај процес је у току", потврдио је Дивковић, прозвавши Тужилаштво БиХ да одговори шта је са тим предметима. "Сарајево годинама неће да призна да је било жртава и међу другим народима, а истовремено сматра да је читав град жртва... Сматрам да је заказало Сарајево, јер је очита неправда и дискриминација у погледу српских жртава у Сарајеву", рекао је Душан Шеховац, директор Бироа за људска права Иницијативе сарајевских Срба. Шеховац је увјерен да је "велика мрља на једном народу који хоће да носи одговорност за БиХ", а није у стању да се суочи са очигледном опструкцијом у својим редовима у погледу страдања других народа у Сарајеву, осим Бошњака. "Свима у Сарајеву је познато, а завјера ћутања је даље присутна, да је Миљацка била стратиште, јер постоје званични записници, ТВ снимци и слични докази", наглашава Шеховац који је, како каже, очекивао да Сарајево не дозволи обустављање ексхумације на Алипашином пољу јер су пронађени микроостаци људских скелета. "Када је у питању ексхумација на Алипашином пољу, то је екскхумација за коју смо се ми, да не кажем другачије, дуго припремали. Ми смо ту локацију номиновали са претпоставком да, иако је то урађено више пута, да се враћамо док не будемо сигурни 100 % да ли постоје или не трагови жртава", рекао је Милутин Мишић, члан Колегијума директора Института за тражење несталих БиХ. Он је навео да је та микролокација битно измијењена данас у односу на 1991. годину, али било је познато да ту има трагова да су тијела жртава ту или да су ту била. "Ексхумација је планирана управо са циљем и због породица као жртава и због жртава, да будемо сигурни шта је са тим локалитетом", рекао је Мишић. На питање како је донесена одлука да се прекине ексхумација, Мишић је рекао да је ексхумација номинована од стране истражилаца Института канцеларије у Источном Сарајеву и да је она прошла одређену процедуру. "Она је спроведена на начин, на који ми тврдимо да није завршена и тражићемо да се то заврши", навео је Мишић. Милан Мандић, предсједник Удружења несталих Сарајевско-романијске регије рекао је да је несхватљиво да "извјештаја са ексхумација на Алипашином пољу нема" и додао да је Кантонално тужилаштво морало примити извјештаје о ексхумацијама. "И Ибрахим Хаџић, тадашњи истражни судија, такође тврди да је сва документација морала бити предана Кантоналном тужилаштву", истиче Мандић. Нагласио је такође да су представници Срба разговарали и са државним Тужилаштвом. "Државно тужилаштво нас је обмањивало, а тужилац Весна Будиимир, сада нас је почела и лагати о овом процесу", истакао је Мандић. КОМПЛЕТНУ ЕМИСИЈУ "ПРЕСИНГ" МОЖЕТЕ ПОГЛЕДАТИ У НАШОЈ ВИДЕО СЕКЦИЈИ!