Одбрана доказивала да управа Трнопоља није била у ВРС

Мерџанић, који је био заробљен у овом логору од 26. маја до 30. септембра 1992. године, рекао је за управника логора Слободана Курузовића, који је прије рата био учитељ, да је имао "војну маскирну униформу зелене боје", али није могао да каже ко му је био претпостављени. Одбрана је приговорила на питање тужиоца Силвије Д`Асколи да ли је свједок знао којој је војсци или организацији Курузовић припадао, указујући да је постојала само једна војска. Свједок је рекао да је Курузовићев замјеник Славко Пухалић, такође, имао маскирну униформу, само тамнију. Поводом тврдње главног браниоца Бранка Лукића да војска у то вријеме није имала маскирне војне униформе, Мерџанић је рекао да он то не зна. Мерџанић је рекао да је закључио да је Курузовић "добијао инструкције од других", зато што је логорска управа "за сваки конвој који је одлазио чекала одобрење са виших мјеста, са Пала и другдје". "Мислим да је Курузовић знао за пребијања затвореника у логору, иако он у томе никада није учествовао. За пребијања и убијања никада није покренуо истрагу и није ми познато да је нешто предузео да се то спријечи", рекао је Мерџанић. Свједок је потврдио да су починиоци силовања неколико жена из логора пријетили Курузовићу, јер је дозволио да оне буду одведене у болницу у Приједор на преглед. На питање да ли то значи да су починици хтјели да прикрију злочин, свједок је рекао да не зна и да није сигуран. Чланови судског вијећа тражили су појашњење изјаве о слободи кретања затвореника, с обзиром да су и ранији свједоци наводили да су неки људи у логор долазили добровољно и да су могли да излазе. Мерџанић је појаснио да до доласка новинарке Пени Маршал из ИТН-а и групе других иностраних новинара нико није могао да уђе у логор или да из њега изађе, без дозволе српских власти. "Послије доласка новинара и Међународног Црвеног крста, биле су дозвољене посјете чланова породице и неким затвореницима је било омогућено да одлазе по храну", рекао је свједок. Судију Баконеа Молотоа посебно је занимало да ли су "појединци добровољно дошли, након што су избачени из својих кућа". Свједок је објаснио да је несрпско становништво прије доласка МЦК долазило у логор, јер нису имали гдје да оду, "а послије доласка МКЦ су долазили због регистрације, јер је то нудило дозу сигурности“. "Дакле, нису дошли у логор да би били у логору, већ да би били евидентирани", закључио је судија Молото. Суђење ће бити настављено сутра, када ће тужилаштво извести новог свједока.