Дејтон 31 годину послије - Сарајево крши Споразум док Српска позива на очување (ВИДЕО)

И поред континуираних покушаја из политичког Сарајева и дијела међународне заједнице да се умањи њен значај, отму надлежности и имовина, Република Српска опстаје, истакао је за РТРС професор Радомир Лукић, учесник дејтонских преговора.
Анекс 4 Споразума, односно Устав БиХ, једини је могући оквир за БиХ. Као једине одговорне за покушаје девастације Дејтонског споразума наводи бившу америчку администрацију, земље Европске уније и бошњачки политички естаблишмент.
Парафирање Споразума у америчкој војној бази Рајт-Патерсон прије 31 годину означило је почетак толико жељеног мира за све у БиХ. Успостављена је политичка заједница два ентитета и три конститутивна народа. Срби су се радовали у основи међународном признању Републике Српске, омогућене су специјалне везе са Србијом. Ипак, остали смо без излаза на море, наметнут је коридор до Горажда, отворено питање Брчког, у рату одбрањене територије дате су Федерацији. Егзодус из Сарајева директна је посљедице Дејтона.
Врло брзо Дејтонски мировни споразум за бошњачке унитаристе постаје "луђачка кошуља". Међународни фактор користи фамозна "Бонска овлашћења", притишће и уцјењује руководства Републике Српске. Поједине надлежности - правосуђе, одбрана, индиректни порези, царина, обавјештајни послови - противуставно пребацују на ниво БиХ.
- Дио међународне заједнице предвођен САД и ЕУ сматрао је да се ради о провизорном уставном аранжману који ће врло брзо проћи када се заврши процес обнове. Они су у тој обнови заправо мислили да ствари врате на 1992. годину, што није могуће. И они су највећој мјери кршили изворни Дејтон вршећи принуду тешко кажњавајућу лица која су указивала на неправданост такве принуде - каже професор Лукић.
Објективно сагледавајући, Република Српска није кршила Дејтонски споразум ако се под кршењем не подразумијева инсистирање на уставном положају прописаном Анексом 4. И поред неправде које су доживјели његовим потписивањем, Срби и Република Српска га бране, опиру се интервенционизму, страном туторству.
- На бројним негативним примјерима показало се да га се потписници одричу и да су Срби, колико год звучало парадокслано, једини заговорници очувања одредби тог међународног уговора у изворном облику. То се, прије свега, односи на повратак силом одузетих надлежности Републици Српској у бројним областима као и неуставно задирање на имовину - каже посланик првог сазуива Скупштине српског народа у БиХ Драган Калинић.
Мастило на потпису није се ни осушило, а ратне ране тек почеле да зацјељују, почела је демонтажа Дејтонског споразума. Ескалирала је здруженим ударима Уставног суда, ОХР-а и Бошњака на имовину, чему се Република Српска успјешно одупире. Лукић, учесник мировних преговора, наглашава да без Дејтонског споразума нема БиХ.
- Она не може да постоји као унитарна држава, три конститутвна народа морају имати своју пуну аутономију, БиХ може постојати као консоцијација као заједница три националне заједнице, према томе Дејтон остаје чврст упорнишни темеље опстанка БиХ - јасан је Лукић.
Деценије иза нас показале су да дио међународне заједнице, Бошњаци који Дејтону могу захвалити територијални добитак упорно настоје да га уруше, прекроје, умање његов значај. Зато је у Федерацији, 21. новембар обичан дан, у Републици Српској је празник када славимо датум парафирања Дејтонског споразума и то говори ко је у БиХ за мир.
