latinica  ћирилица
19/11/2026 |  09:33 | Аутор: СРНА

Лозо: Одбрана изворних дејтонских надлежности остаје кључна

Одбрана изворних надлежности Републике Српске из Дејтонског мировног споразума и отпор послијератним притисцима на њен положај остају кључна питања за очување дејтонског уставног оквира БиХ, сматра историчар Предраг Лозо.
Предраг Лозо - Фото: РТРС
Предраг ЛозоФото: РТРС

Лозо је, поводом 31 године од парафирања Дејтонског мировног споразума, изјавио Срни да се питања будућности могу односити на карактер измјена међународног уговора које су у међувремену извршене, као и на право Републике Српске да у савременим међународним околностима јача свој системски оквир и дјелује у заштити интереса својих грађана.

Он је указао да Дејтонски споразум има двоструки историјски значај за Републику Српску.

- Први се огледа у окончању рата и успостављању мира као посебне вриједности, јер рат доноси страдање, губитке и многе друге тешке посљедице по друштво и појединце. Други значај огледа се у међународном признању Републике Српске као једног од два ентитета у оквиру БиХ, али и као стране која је Дејтонски споразум потписала као међународни уговор - навео је Лозо, који је начелник Одјељења за идентитетска истраживања и културу памћења у Центру за друштвено-политичка истраживања.

Он је нагласио да је то имало кључну улогу у дефинисању сложеног уставног уређења послијератне БиХ, те да су Дејтонским споразумом одређени и границе и територија Републике Српске.

Лозо указује да Дејтонски мировни споразум није настао у историјском вакууму, те напомиње да је потребно посматрати шири историјски контекст, од почетка сукоба и распада Југославије, преко мировних иницијатива и преговора током рата, до улоге западних земаља и војних дешавања.

- Поглед на Дејтон показује колика су била искушења пред којима се српски народ нашао у процесима у којима је Република Српска створена и одбрањена - рекао је Лозо.

Он је навео да је Дејтонски споразум и хронолошка раздјелница за дешавања на овим просторима, те тачка поређења за политичка рјешења понуђена прије и послије његовог потписивања, као и за будући развој ситуације у вези са Републиком Српском, БиХ и Балканом.

Говорећи о послијератном периоду, Лозо је оцијенио да су произвољна тумачења и злоупотреба Дејтонског споразума допринијели одржавању сталних тензија у БиХ.

Према његовим ријечима, циљ послијератних притисака био је разградња БиХ као заједнице два ентитета и три конститутивна народа, у којој Република Српска има значајна обиљежја самосталности и државности, нарочито на идентитетском и културно-историјском плану.

Пуна 31 година од парафирања Општег оквирног споразума за мир у БиХ навршиће се 21. новембра.

Споразум је парафиран у америчкој војној бази Рајт Петерсон у Дејтону, а уз њега је усаглашено и 12 анекса, чиме је окончан рат у БиХ и успостављен њен послијератни уставно-правни поредак.

Споразумом је БиХ уређена као државна заједница састављена од два ентитета - Републике Српске и Федерације БиХ, који су потписници свих анекса.