Воћарство у региону све већој кризи: Без наводњавања нема сигурне производње (ВИДЕО)
Драгоја Дојчиновић, предсједник Удружења воћара Републике Српске је оцијенио да је стање у домаћем воћарству веома тешко, истичући да се већ годинама биљеже губици садног материјала, засада и произвођача. Као један од начина за превазилажење проблема он види израду стратегије која би дефинисала конкретне мјере за повећање приноса, побољшање квалитета и задржавање младих људи у овој производњи.
Проф. др Зоран Кесеровић, стручњак за воћарство из Новог Сада, упозорио је да климатске промјене из темеља мијењају услове воћарске производње, те да се произвођачи све чешће суочавају са касним прољећним мразевима, сушом, високим температурама, ожеготинама на плодовима и олујним вјетровима.
Као примјер навео је Србију, гдје је просјечна производња воћа износила око 1.450.000 тона, док је прошле године пала на приближно 1.050.000 тона, првенствено због касних прољећних мразева.
- Мој став је да од ове године нема производње воћа без система за наводњавање. То је завршена прича - поручио је Кесеровић, наглашавајући да је у Србији наводњавањем обухваћено око 31 одсто воћарских површина.
Ситуација у Републици Српској је знатно неповољнија, јер се процјењује да је системима за наводњавање покривено свега 10 до 12 одсто засада. Дојчиновић је указао и на проблем недовољних количина воде током љетних мјесеци, јер постојеће акумулације често пресушују управо када је наводњавање најпотребније.
- Изградња већих акумулација и инфраструктуре за довођење воде један од приоритета који мора бити дио будуће стратегије, али за такве пројекте неопходна су значајна улагања државе - рекао је Дојчиновић у нашем Јутарњем програму.
Посебан проблем, каже, представља и недовољна заступљеност противградне заштите.
- Мање од 20 одсто воћарских засада у Републици Српској заштићено је противградним мрежама, због чега једно невријеме може уништити вишемјесечни рад и донијети милионске губитке - каже Дојчиновић.
Као једно од могућих рјешења, професор Кесеровић је предложио увођење савремених противградних топова, који, према његовим наводима, могу штитити површине од 80 до 100 хектара. Истакао је да нове технологије морају бити препознате кроз систем подстицаја, као што је то учињено у Србији.
Говорећи о будућем развоју, Кесеровић је нагласио да није довољно само уводити нове сорте и саднице, већ је неопходно извршити рејонизацију и одабрати воћне врсте које одговарају климатским и земљишним условима одређеног подручја.
- Велики проблем је недовољно удруживање произвођача, недостатак прерађивачких капацитета, раст трошкова производње, недостатак радне снаге и све већи увоз воћа, док домаћи извоз биљежи пад - каже Кесеровић.
Према његовој оцјени, потребно је развијати задруге и кооперативе, градити хладњаче и прерађивачке погоне, уводити механизацију у бербу и радити на производњи производа веће додате вриједности.
- Ко има храну и ко буде имао храну, тај ће управљати свијетом. Без помоћи државе не можемо постићи оно што желимо - истакао је Дојчиновић, указујући на неопходност системске подршке домаћим произвођачима.
У Републици Српској у току су активности на припреми стратегије развоја воћарства, у којима учествује радна група од 12 представника, уз подршку домаћих стручњака и проф. др Зорана Кесеровића. Циљ је да се дефинишу приоритети, мјере и подстицаји који ће омогућити дугорочан развој ове гране.
- Република Српска има значајне потенцијале за развој воћарства, прије свега захваљујући традицији, квалитету плодова и повољним природним карактеристикама појединих подручја. Међутим, да би ти потенцијали били искориштени, неопходно је да се од декларативне подршке пређе на конкретна улагања и прилагођавање производње новим климатским условима - поручили су саговорници.