Цијене станова у ЕУ за десет година порасле брже од прихода домаћинстава за 6,8 одсто

Служба ЕУ за статитистику истиче да је овај показатељ, који упоређује промјене цијена станова са промјенама бруто расположивог дохотка домаћинстава по становнику, повећан у 17 земаља ЕУ, док је у преосталих 10 забиљежен пад.
Највећи раст односа цијена станова и прихода домаћинстава забиљежен је у Португалу, гдје је износио 60,8 одсто.
Слиједе Холандија са 34,3 одсто, Мађарска са 26,5 одсто, Чешка са 25,8 одсто и Шпанија са 24,5 одсто.
На другој страни, највећи пад овог показатеља регистрован је у Румунији, за 42,8 одсто, затим у Финској за 25,2 одсто и Бугарској за 16,2 одсто.
Евростат наводи да овај показатељ мјери колико су се цијене станова промијениле у односу на приходе током одређеног периода, али не представља директно поређење апсолутне приступачности некретнина у различитим државама.
Други показатељ приступачности становања, који пореди однос цијена некретнина и прихода са њиховим дугорочним просјеком од 2000. године, указује на два изражена максимума - 2007. године, уочи глобалне финансијске кризе, када је био 7,9 одсто изнад дугорочног просека, и 2022. године, када је био већи за 7,4 одсто.
Након тога, показатељ је опадао током 2023. и 2024. године, да би се 2025. поново нашао незнатно изнад дугорочног просјека, за 0,03 одсто.
Евростат истиче да се за потпунију процјену приступачности становања морају узети у обзир и други фактори, укључујући број година прихода потребних за куповину стана, трошкове стамбених кредита и удио трошкова становања у расположивом дохотку домаћинстава.
