Стижу ли Европи на наплату фактуре антируске политике?
Ово је мапа протеста у Европи посљедњи мјесец. Ово су улице појединих држава Европске уније. Грађански бунт, али и насиље. Чини се сулудо би било говорити о посљедицама, а затварати очи пред узроцима. Незадовољство је кулминирало, а бриселска администрација остала је затечена и заробљена у својим политикама.
- Остала је заробљена у тим својим политикама хладноратовским или политикама друге половине 20. вијека. Нису разумјели процесе у којима се налазе и сад ево њима се испостављају те фактуре и сви ови немири који се дешавају у Француској и у Белгији и у другим земљама, незадовољство које расте - каже Лучијано Калужа, стручњак за међународне односе.
Стручњак за економску дипломатију Синиша Пепић додаје да је за очекивати да сва та неконтролисана миграциона политика у пакету са економском политиком која је ван сваког резона ће резултирати са немирима какве тренутно видимо на на улицама Француске, Италије али и осталих европских држава.
Ако се овоме дода да је сљедећа година вријеме избора у Европској унији, да ли су на видику промјене на политичкој сцени? Аналитичари најаву свега тога виде у Њемачкој. Европљани не желе да им се више завлачи рука у џеп.
- Nе пружају подршку томе што се дешава у Европи, а дешава се оно да они сваки дан виде скупље гориво, да имају високе трошкове живота, да имају скупи енергент - наводи Саша Стевановић економиста
Питање безбједности и брига грађана Европске уније за то је такође у врху разлога за немире. И поданичка политика према бившим америчким администрацијама, занемаривање сопственог система одбране долази на наплату.
- Трамп је покушао да укаже Европи да треба више да издваја за своју безбедност и своју одбрану, јер је Европа ту ситуацију безбедносног кишобрана Америке користила да оно што би давала за одбрану и безбедност да усмеравала у социјалне, развојне и неке друге фондове. Сад је то нестало - наводи професор ФПН БЛ Милош Шолаја.
Политички аналитичар из Србије Владимир Добросављевић додаје да се отвара питање колико ће равноправно сви слојеви друштва унутар европских држава сносити трошкове и смањење смањивање квалитета живота да би се прије свега издвојили већи трошкови за за безбједносни сектор да би дошло негде до интеграције безбједносних снага на на цијелом европских безбједносних снага на читавом континенту.
А безбједност се добија и трговачким уговорима и економском сарадњом између свјетских супер сила. Новац јесте често основа ратова, али их с друге стране и рјешава. Укидањем санкција Русији Сједињене Државе и предсједник Доналд Трамп управо то и демонстрирају.
- У овом ми случају управо имамо такву једну ситуацију гдје су Руска Федерација и Сједињене Америчке Државе као не само политичке и војне силе већ и као економске силе постигле један заиста велики договор када је ријеч о прије свега енергентима и овај тој њиховом купопродајном аранжману који као такав може доста да утиче и на будућност хајде да кажемо онога што би могли да називамо колективном безбједности у свијету - додаје политиколог Владе Симовић.
И птицама на грани је јасно да нема више моћи једне силе и да на свјетској сцени гледамо мултиполарност моћи. Али то Европска унија, чини се, не жели да схвати иако им идеал сломљене Москве остаје недосањани сан. Званични Брисел наставља са својим политичким мазохизмом, који Америка више не жели.