Дојаве о бомбама у авионима широм Европе
Финнаир је потврдио да је на лету 1761 из Хелсинкија за Рим запримљена дојава о бомби. Авион је нормално слетио у талијанску пријестолницу, а накнадним прегледом није пронађено ништа сумњиво, извијестила је финска телевизија Yle.
Због дојава о бомбама хитно су морала слетјети и три Рајан ерова авиона која су летјела према Софији у Бугарској. Два авиона, један из Копенхагена, а други из Мадрида, сигурно су слетјела у софијску зрачну луку Васил Левски, потврдили су дужносници зрачне луке.
Трећи Рyанаиров авион, који је полетио из лондонске зрачне луке Станстед према Софији, преусмјерен је у Пловдив, други највећи бугарски град, гдје је сигурно слетио. То је потврдио директор тамошње зрачне луке Красимир Пешев.
Прегледава се авион који је слетио у војну зрачну базу
Због дојаве о бомби преусмјерен је и авион који је из Ирске летио према Италији. Умјесто на планирано одредиште, слетио је у војну зрачну базу Évreux у Нормандији, на западу Француске. Уред француског премијера Sébastiena Lecornua потврдио је да је авион сигурно слетио те да су сви путници, њих 151, и шест чланова посаде на сигурном.
Војни тимови за деактивирање експлозивних направа прегледавају авион, а премијерова канцеларија саопштила је да помно прати развој ситуације. Додатне информације засад нису објављене.
Подаци са страница за праћење летова показују да се авон компаније Аер Лингус на линији Дублин-Рим приближавао Паризу када је нагло скренуо с планиране руте. Потом је направио неколико кругова у зраку прије него што се упутио према војној бази Évreux.
Све чешћи случајеви ометања цивилне инфраструктуре
Тијеком ове седмице више је авиона широм Европе примило лажне дојаве о бомбама, због чега су проведени сигурносни прегледи и преусмјеравања летова. У једном је случају авион до слијетања пратило талијанско ратно зракопловство. Међу погођеним авионским компанијама биле су пољски LOT, Scandinavian Airlines, Wizz Air i Ryanair.
Иако дојаве о бомбама у авионима нису нова појава, најновији се инциденти догађају у периоду појачаних геополитичких напетости и све чешћих случајева ометања цивилне инфраструктуре.
Међу таквим су инцидентима посљедњих мјесеци забиљежени напади на расхладне системе супермаркета, упади дронова у европски зрачни простор те необјашњива активирања апликација за узбуњивање. Еуропске власти већ су упозоравале на растућу пријетњу хибридних напада, који могу укључивати саботаже, кибернетичке нападе и друге облике дестабилизације.