За девет мјесеци евидентирано 13.603 мигранта у БиХ, протјерана 3.172 странца
Према његовим ријечима, од 13.603 мигранта 9.960 је исказало намјеру подношења захтјева за азил.
- Највећи број регистрованих миграната односи се на држављане Судана 2.404, Египта 2.276, Авганистана 2.170, Турске 1.239 и Бангладеша 1.140 - прецизирао је Лакета.
Према његовим ријечима, на дан 30. септембар у привременим прихватним центрима у БиХ боравила су укупно 1.154 мигранта, од којих су 532 смјештена у привременом прихватном центру "Блажуј" у Кантону Сарајево, а 622 у центру "Липа" у Унско-санском кантону.
Он је нагласио да је највећи број мјера протјеривања изречен према држављанима Турске 994, затим Бангладеша 436 и Кине 323.
- Мјера надзора одређена је за 1.682 страна држављанина, од којих је највише држављана Турске /558/, Кине /202/ и Бангладеша /175/ - навео је Лакета.
У истом периоду, истакао је, мјера отказа боравка изречена је 521 страном држављанину, а највећи број односи се на држављане Турске 254, Кине 64 и Непала 53, при чему је Служба за послове са странцима поништила укупно 32 визе, и то највише држављанима Бангладеша - 15.
Лакета је подсјетио да је БиХ транзитна земља за мигранте чији је циљ Западна Европа, као и да Руси, Турци и Кинези у БиХ могу да дођу без виза, а није мало оних који ту погодност покушавају да злоупотријебе.
У ИМИГРАЦИОНОМ ЦЕНТРУ 218 СТРАНАЦА, НАЈВИШЕ ИЗ ТУРСКЕ, КИНЕ И АВГАНИСТАНА
У Имиграциони центар стављено је под надзор укупно 218 страних држављана, међу којима 190 мушкараца и 24 жене, а највише је држављана Турске, којих је 125, затим Кине 16 и Авганистана 11.
Лакета је напоменуо да је у протеклих девет мјесеци из БиХ у земље поријекла или земљу која их прихвата враћено 16 лица на основу потписаних споразума о реадмисији.
- У поступку добровољног повратка који реализује Служба удаљено је 129 лица, а највећи број односи се на држављане Турске 94, Кине девет и Авганистана шест лица - навео је Лакета.
Путем Потпомогнутог добровољног повратка /програм АВРР/, из БиХ удаљено је 129 лица, а највећи број односи се на држављане Азербејџана и Јордана, по 10, Египта девет, те Сирије осам.
Током овог извјештајног периода није било присилно удаљених страних држављана у земље поријекла.
- Након што је утврђена обавеза прихвата у складу са одредбама споразума о реадмисији између БиХ и Хрватске, Служба је преузела укупно 3.012 лица, 2.985 лица у скраћеном поступку, а у редовном 27 - рекао је Лакета.
Према његовим ријечима, Служба за послове са странцима у скраћеном поступку је примила укупно 3.677 захтјева за прихват, од којих се највише односи на држављане Турске 1.108, Бангладеша 518, Кине 301 и Египта 321.
Од укупног броја примљених захтјева у скраћеном поступку, утврђена је обавеза прихвата за 3.295 лица, док је реализован прихват за њих 2.985.
У истом периоду, у редовном поступку примљен је 261 захтјев за прихват, при чему се највећи број односи на држављане Сирије 55, Судана 21 и Авганистана 20.
- Од укупног броја примљених захтјева у редовном поступку, утврђена је обавеза прихвата за 79 лица, док је реализован прихват за њих 27 - навео је Лакета.
ОДОБРЕНО 5.980 ПРИВРЕМЕНИХ БОРАВАКА, МАХОМ ЗА РАД СА РАДНОМ ДОЗВОЛОМ
- Од 1. јануара до 30. септембра ове године Служба за послове са странцима одобрила је 5.980 привремених боравака, од којих је највећи број по основу рада са радном дозволом 2.906, а највише се односи на држављане Индије 504, Непала 454 и Бангладеша 365 - рекао је Лакета.
Слиједи спајање породице, на основу којег је одобрено 1.220 привремених боравака, а највише дозвола се односи на држављане Србије 354, Хрватске 152 и Турске 100.
По основу образовања примљена су 852 захтјева, од којих се највише односи на држављане Турске 421, Индије 61 и Србије 52.
Одобрено је 675 привремених боравака по основу рада без радне дозволе, и то највише за држављане Кине 317, затим Турске 113 и Србије 46.
По основу власништва над непокретном имовином одобрен је 181 привремени боравак, а највећи број за држављане Аустрије 70, затим Њемачке 35 и Србије 18, док је по основу хуманитарних разлога 79 дозвола, и то највише за држављане Украјине 38, Хрватске 11 и Либије шест.
- По основу других оправданих разлога је 67 боравака, при чему се највећи број односи на држављане Турске 11, затим Француске осам и САД седам - навео је Лакета.
У истом периоду Служба за послове са странцима продужила је 7.466 привремених боравака страним држављанима, а највише по основу спајања породице 2.834, од којих се највећи број односи на држављане Хрватске 372, Србије 299 и Аустрије 223.
По основу рада са радном дозволом одобрен је привремени боравак за 2.531 лица, од којих је највише држављана Индије 404, Непала 337 и Србије 251.
Када је ријеч о раду без радне дозволе издато је 975 дозвола за привремени боравак, и то највише држављанима Кине 280, Турске 247 и Србије 85, а по основу образовања 384 дозволе, и то 111 за држављане Турске, Србије 67 и САД 23.
По основу власништва над непокретном имовином одобрено је 567 привремених боравака, а највише их се односи на држављане Аустрије 232, Њемачке 127 и Србије 57.
Из хуманитарних разлога издате су 122 дозволе, од којих највише држављанима Украјине 94, Хрватске 10 и Италије четири, а из других оправданих разлога 53, и то 16 држављанима Турске, а Либије и Србије по два.
У истом периоду одобрено је 300 сталних боравака, а највећи број за држављане Аустрије 45, Хрватске 37 и Црне Горе 35.
- У погледу овјере позивних писама, Служба је у истом периоду овјерила 3.648 позивних писама по захтјеву правних лица, док је одбила 54 захтјева. Највећи број овјерених позивних писама по позиву правног лица односи се на држављане Кине 719, Бангладеша 481 и Индије 321 - рекао је Лакета.
Он је навео да је по позиву физичког лица Служба за послове са странцима овјерила позивна писма за 1.512 страних држављана, а највише за држављане самопроглашеног Косова 409, Египта 194 и Сирије 113, док је одбијено 19 захтјева.
УСПЈЕШНА САРАДЊА СЛУЖБЕ СА ДОМАЋИМ И СТРАНИМ ПАРТНЕРИМА
Служба за послове са странцима је током девет мјесеци ове године, на основу вишемјесечног оперативног рада и прикупљених сазнања инспектора за странце, учествовала у спровођењу три координисане међународне оперативне акције у сарадњи са домаћим полицијским и безбједносним агенцијама и међународним партнерима.
У оквиру међународних оперативних акција "Си Џед", која је реализована у марту, и "Џед глобал чејн" у јуну, Служба је обрадила укупно 19 оперативних информација, размијенила више од 400 оперативних података, те доставила 60 фотографија релевантних за даље оперативне провјере.
Прикупљена сазнања размијењена су са надлежним домаћим и међународним партнерима, укључујући Европол, Фронтекс, Интерпол и друге међународне и регионалне организације.
Посебно значајни резултати остварени су током међународне оперативне акције "ЕМПАКТ ТХБ кју-еј 2.7" у септембру, реализоване под окриљем Европола, у којој је Служба учествовала као колидер у име БиХ, док је вођа акције била шведска полиција.
- Током акције извршене су провјере на 34 локације и контролисана 643 лица, при чему је Служба изрекла 21 мјеру - шест отказа безвизног боравка, 10 отказа безвизног боравка са протјеривањем и пет мјера протјеривања, док су према страним држављанима и правним лицима предузете и одговарајуће прекршајне мјере - прецизирао је Лакета.
Према његовим ријечима, посебно се издваја откривање околности које указују на могуће постојање елемената трговине људима у сврху радне експлоатације код пет држављана Египта, који су предати у даљу надлежност Агенције за истраге и заштиту ради спровођења одговарајућих провјера и утврђивања свих релевантних околности.
Он је нагласио да наведене активности потврђују значај оперативног рада Службе за послове са странцима у откривању незаконитих миграција, препознавању безбједносних ризика и унапређењу сарадње са домаћим и међународним партнерима.