Упркос кризи, штедња грађана БиХ годинама расте (ВИДЕО)
31. октобар Свјетски је дан штедње, категорије која у банкарским пословним књигама годинама расте.
О чудесима старог свијета, трећи осам Бањалучке гимназије способан је разговарати на страном језику. Али о личним финансијама већина не зна готово ништа. А, признају, не би било лоше.
- Када би финансијска писменост била предмет, изборни, у Гимназији, одабрала бих га. Мислим да би то требало да се уведе још од првог разреда, да се дјеца што прије науче да штеде - каже Теодора Барац, ученица Бањалучке гимназије.
С тим с еслажу и ученици.
- Мислим да је то потребно као предмет који је, може се рећи, кориснији од неких које тренутно имамо у средњој школи - каже Јаков Тадић, ученик Бањалучке гимназије.
Подаци Централне банке БиХ онда би можда били нешто другачији сваког 31. октобра. Ове године они изгледају као и сваке – показују раст и укупних депозита, и штедње грађана. Тако смо на крају септембра на рачунима банака држали 21.39 милијарди марака. Ријеч је о расту од чак 13.3 одсто, односно двије и по милијарде. Отприлике, трећина отпада на оно што банке називају штедња становништва.
- Орочени и штедни депозити становништва износили су 6.26 милијарди КМ или 29.2 одсто укупних депозита становништва, уз годишњи раст од 10.7одсто - наводе из Централне банке БиХ.
Марко Ђого професор је Економског факултета у Источном Сарајеву и каже – не треба да чуди. Јер, већина о инвестирању мало зна.
- Ниво финансијске писмености је још увијек релативно низак, због чега се грађани одлучују за технички двије најједноставније варијанте. А то је или купићу некретнину, или држаћу средства на рачуну банке - каже Марко Ђого, професор Економског факултета у Источном Сарајеву.
Агенција за осигурање депозита БиХ у међувремену је донијела нову одлуку, па је већ од сутра ниво осигураних депозита повећан са 70.000 марака на 100.000. То значи да, у најцрњем сценарију, у којем банка пропадне, држава гарантује поврат штедње од 100.000 марака по штедном рачуну. Ипак, камате на штедњу врло ријетко прелазе три одсто и то уз орочење депозита на неколико година, па оваква одлука можда и није најпаметније што се може урадити са новцем. Борис Срдић каже – много је канала кроз које се капитал може оплодити, али премало знања о томе.
- Имамо, од корпоративних обвезница распона приноса од 6 до 8.5 одсто, државних обвезница тренутно по неких 5.5 одсто, до у најмањем обиму акција које дају редовну дивиденду - рекао је Борис Срдић, директор Бањалучке берзе.
Али потребно је бар основно знање да улагање на берзи не би било баук. А наши средњошколци могу га стећи само из сопственог искуства или периодичних програма које покрену берза или банке. Наши саговорници су сагласни – прво најбоље вријеме за учење било је још прије 20-ак година. Друго најбоље је - данас. Јер, без неких знања из старог свијета можда се и може, али грешка у личним финансијама може да буде веома болна.