Дакић у ОЕБС-у: Отворена питања Шмитових наметања и укидања финансирања странака
У обраћању на расправи, чији је организатор била Стална мисија Руске Федерације при ОЕБС-у, Дакић је образложио три међусобно повезана питања: споља наметнуто изборно законодавство у БиХ, обуставу јавног финансирања за одређене политичке странке – СНСД и УС, те ограничења политичког изражавања у БиХ.
Прво питање се односи на интервенцију Кристијана Шмита у изборно законодавство. Одлука од 26. марта 2024. године наметнула је обимне измјене и допуне Изборног закона БиХ, укључујући одредбе о пилот-пројектима изборних технологија.
- Прелиминарни налази међународних посматрача за саме изборе 2026. године препознају овај проблем. Они критикују успостављање правног основа и финансирања изборних технологија путем амандмана које је наметнуо ОХР, без парламентарне процедуре и широког политичког консензуса, оцјењујући то као супротно обавезама према ОЕБС-у - рекао је Дакић и нагласио да овај налаз заслужује озбиљну пажњу.
Друго питање, каже се односи на обуставу јавног финансирања Савеза независних социјалдемократа и Уједињене Српске.
- Одлука од 24. априла 2025. године обуставила је исплате буџетских средстава додијељених овим странкама. Одлука такође предвиђа да обустављени износи не представљају неизвршену финансијску обавезу према погођеним странкама. Укидање обуставе и одлучивање о намјени акумулираних средстава зависе од даљих одлука високог представника - рекао је Дакић.
Како је подсјетио, ОХР ову мјеру представља као одговор на понашање које сматра пријетњом по Дејтонски мировни споразум и уставни поредак. Међутим, наставио је он, та наведена сврха не уклања потребу да се испитају ефекти ове мјере на политичку утакмицу и недозвољену дискриминацију.
- Мјера усвојена изван редовног изборног оквира и даље може имати значајне изборне посљедице, као и шире политичке и друштвене посљедице. Одржавање локалних организација, задржавање запослених, припрема политичких приједлога и одржавање редовног контакта са грађанима захтијевају ресурсе. Финансијска ограничења такође могу створити додатну забринутост у погледу неједнаког утицаја и транспарентности. Озбиљна процјена потврђује да су упоредиви актери третирани различито - та разлика није имала адекватно оправдање, мјера није била сразмјерна и није било прилика да се она оспори - истакао је Дакић.
Он се осврнуо и на поступање ОЕБС-а у овом случају. Дакић каже да прелиминарни налази помињу обуставу јавног финансирања СНСД и УС у фусноти 86, па би било нетачно тврдити да постоји потпуна тишина. Он је подсјетио да је у писму од 7. маја 2026. године шеф Мисије ОЕБС-а у БиХ потврдио пријем забринутости коју је изнио предсједник Народне скупштине Републике Српске др Ненад Стевандић у вези са обуставом буџетског финансирања. Међутим, у одговору је наведено да питања која се односе на одлуке ОХР-а излазе ван мандата Мисије ОЕБС.
- Ипак, одговор покреће важно начелно питање. Да ли недостатак овлашћења за преиспитивање или поништавање одлуке ОХР-а такође спречава неку институцију да процијени њене посљедице по демократско окружење? По мом мишљењу, ово су различите функције. Посматрач избора може испитати утицај неке мјере без полагања права на надлежност њеног поништавања. У супротном, значајан утицај на изборну утакмицу ризикује да западне у празнину у погледу одговорности: домаће институције спроводе њене посљедице, спољна власт одређује њен садржај, а посматрачи одбијају суштинску контролу због њеног институционалног поријекла - рекао је Дакић.
Треће питање које је акцентовао је политичко изражавање у БиХ. Како је нагласио, прелиминарни налази идентификују забринутост у вези са широким ограничењима преурањене кампање и њиховом примјеном на обичну политичку комуникацију, укључујући неплаћене објаве на друштвеним мрежама.
- Политичка расправа је континуирана. Тамо гдје граница између обичног политичког изражавања и кажњиве кампање постане непредвидива, политички актери могу избјегавати законит говор. Настали ефекат одвраћања такође погађа бираче, који добијају мање аргумената и мање информација - поручио је Дакић.
У том контексту, додаје Дакић, критика изборних технологија заслужује посебну пажњу. Односно, лажне тврдње и легитимна питања о безбједности, набавци, тестирању или транспарентности - захтијевају пажљиво разграничење.
Он је излагање завршио са четири захтјева упућена ОЕБС-у, од којих је први - процијенити изборне посљедице свих значајних интервенција, укључујући и оне које потичу од међународних власти. Друго, пружити суштинску процјену обуставе јавног финансирања за СНСД и Уједињену Српску.
- Треће, препоручити јасна и уско дефинисана правила која штите политичко изражавање. Обична политичка дебата, неплаћена комуникација и легитимна критика изборне администрације и технологије морају бити заштићени од непредвидивих или прекомјерних санкција. Четврто, подржати кредибилан пут ка пуној домаћој демократској одговорности. То захтијева домаћински одговорно доношење изборних закона, способне и независне изборне институције, дјелотворне правне лијекове и транспарентну координацију између Мисије ОЕБС-а и ОДИХР-а када забринутост прелази институционалне границе - закључио је Дакић.
Расправи у ОЕБС-у присуствовало је више од 50 учесника, међу којима су били замјеник министра спољних послова Руске Федерације Дмитриј Јевгењевич Љубински, предсједавајући Сталног савјета ОЕБС-а Рафаел Негели, замјеник министра спољних послова Републике Бјелорусије Игор Сакрета и бројни други.