Перишић: На Озрену пронађени посмртни остаци најмање два нестала лица
- У наредном периоду тражићемо проширење зоне ексхумације како би било утврђено да ли на овој локацији има још посмртних остатака и да ли је евентуално ријеч о масовној гробници - истакао је Перишић.
Он је рекао да ће Институт за нестала лица БиХ у наредном периоду на терену интензивирати активности у сарадњи са Тужилаштвом БиХ и Агенцијом за истраге и заштите БиХ на проналаску измјештених масовних гробница са тијелима Срба на Озрену и Возући, користећи и могуће алтернативне методе.
- Чуо сам за измјештање српских масовних гробница на подручју Озрена посебно након рата, а у вези са боравком припадника јединица одреда "Ел муџахедин" која је починила ратне злочине над Србима на подручју Завидовића и Возуће - навео је Перишић.
Он је напоменуо да Институт за нестала лица БиХ у последњих пет до шест година биљежи знатан пад броја ексхумираних скелетних остатака и идентификованих лица, а самим тим и броја пронађених лица српске националности.
Перишић је навео да је Институт у прошлој години забиљежио 72 идентификована лица, међу којима 18 Срба, те 42 пронађена скелетна остатка, међу којим и оне који се односе на 16 лица српске националности.
- Ови подаци говоре о томе да је проблем тражења несталих лица у БиХ у стагнацији. Овај процес отежавају недостатак релевантних информација о несталим лицима, умирање свједока и чланова породице, те неприступачни терени ријечних корита, језера, сметљишта и минираних површина - појаснио је Перишић за Срну.
Он је нагласио да ће као представник српског народа у Колегијуму директора Института за нестала лица БиХ учинити све да се пронађу посмртни остаци несталих Срба на подручју Озрена, Посавине, Кантона Сарајево, те у општинама Дрвар, Гламоч, Грахово и Петровац, које су након потписивања Дејтонског мировног споразума припале Федерацији БиХ.
- Настојаћемо да прикупимо што више релевантних информација о несталим лицима српске националности кориштењем можда и неких алтернативних метода - рекао је Перишић.
Он је указао да Институт располаже информацијама око 1.200 посмртних остатака са којих су узети коштани узорци за анализу ДНК, али да, нажалост, нема подударања са налазима крви.
- Вјероватно је да је током рата размјеном посмртних остатака дошло до грешака у класичним идентификацијама. У спомен-костурницама у Републици Српској има више од 750 таквих случајева - рекао је Перишић.
Он је навео да Институт на евиденцији тренутно има 1.255 несталих лица из Републике Српске на основу релевантних података о мјесту пребивалишта, а не на основу националности.
Када је ријеч о раду лабораторије за анализу ДНК која је раније измјештена из БиХ у Холандију, Перишић је рекао да нема застоја у њеном раду.
- Слање коштаних узорака на анализу ДНК обавља се дипломатским путем и они се рјешавају редовно - каже Перишић.