Међународна научна конференција: Неопходно детаљно истражити геноцид над Словенима у 20. вијеку (ВИДЕО)
Конференција "Геноцид над словенским народима у 20. вијеку" одржава се на Филозофском факултету Универзитета у Источном Сарајеву у организацији Института историјских наука.
Директор Института Мирјана Лукић рекла је да је ова тема веома значајна и да представља трајно истраживачко опредјељење Института.
- О томе свједоче и наша едиција "Документи о геноциду", зборник радова са прошлогодишње конференције, научна монографија и радови наших истраживача", навела је Лукићева.
Према њеним ријечима, усљед идеолошких оквира и приче о братству и јединству, тема о геноциду над српским народом у Првом и Другом свјетском рату, као и о геноциду над Словенима уопште, до сада се налазила на маргинама свјетске историографије.
Декан Филозофског факултета Владан Бартула рекао је да је 20. вијек - вијек великих научних достигнућа, али и великих страдања и геноцида над словенским народима.
- Циљ ове конференције је да се позабави тим несагледивим страдањима, патњама и мукама Словена - рекао је Бартула.
Министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић истакао је да је важно да се из разних аспеката научно сагледају геноциди над Србима, али и Русима и свим словенским народима које су нацисти извршили у Другом свјетском рату, како би се разумјели савремени геополитички процеси и одакле је ескалирао нацизам у Европи.
Он упозорава да су актуелна дешавања у Хрватској застрашујућа, јер су неонацизам и усташтво досегли такве размјере да се може са пуним правом рећи да ту идеологију усташтва данас подржава више Хрвата него што је подржавало 1941. године.
Мастиловић је рекао да научници морају дати одговоре на то како се дошло до ове тачке историје када се друштво бори против нацизма и фашизма, те нагласио да скупови као што је данашњи имају улогу да научно објасне те феномене и процесе.
Амбасадор Руске Федерације у БиХ Игор Калабухов изјавио је да либерални глобализам носи исту пријетњу словенским народима као што је то некада чинио фашизам, а то историчари данас називају "млади нацизам".
Калабухов је истакао да је Међународна научна конференција о геноциду над словенским народима у 20. вијеку, која се данас одржава на Палама, још један допринос Републике Српске и Русије овој важној теми.
Он је указао да новија историја носи и превише изазова, те да је за ефикасну борбу против тога потребно познавање историје.
- Видимо да нацизам сада диже главу. У току историје видјели смо да либерални глобализам носи исту пријетњу словенским народима као што је фашизам - рекао је Калабухов.
Едуард Попов, руководилац руске Аутономне некомерцијалне организације "Центар за друштвену и информациону сарадњу Европа", сматра парадоксалном чињеницу да се о трагедији словенских народа током Другог свјетског рата у одређеним земљама уопште не говори иако су Словени највише страдали у 20. вијеку.
- Циљ наше сарадње и интеракције са научним институцијама из Републике Српске је да започнемо дијалог руских и српских научника о проблемима словенства, а посебно о проблемима геноцида над Словенима, ту мислим на политику фашистичке нацистичке Њемачке, која је то спроводила током 40-их година 20. вијека - рекао је Попов.
Парадоксално је, наводи он, да се у одређеним земљама то ућуткава, уопште се не прича о трагедији славенских народа током Другог свјетског рата, већ се много више пажње посвећује Холокаусту, док су Словени најстрадалији народи у Другом свјетском рату.
Поздравне ријечи на отварању овог скупа упутили су и министар за научнотехнолошки развој и високо образовање Републике Српске Драга Мастиловић, амбасадор Русије у БиХ Игор Калабухов, руководилац Центра за друштвену и информациону сарадњу Едуард Попов и ректор Универзитета у Источном Сарајеву Милан Кулић.
Учесници конференције су замјеник главног уредника часописа Министарства спољних послова Руске Федерације "Међународни живот" Евгенија Пјадишева, професор минског одјељења Руског државног социјалног универзитета Кирил Шевченко, начелник Одјељења за Украјину Другог департмана за земље Заједнице независних држава Министарства спољних послова Русије Михаил Аверјанов, те доцент Московског државног института за међународне односе Андреј Сидоров.
На сесијама ће учествовати портпарол Пјатигорске и Черкеске епархије Руске православне цркве отац Михаил Самохин, професор Ростовског института Сверуског државног универзитета правде Јевгениј Паламарчук, те студенти Ростовског државног медицинског универзитета Диана Рајевска и Данил Марару.
Учесници конференције из Републике Српске су, осим Мастиловића, Лукићеве и Бартуле и доктор књижевноисторијских наука, продекан и доцент Филозофског факултета Универзитета у Источном Сарајеву Огњен Куртеш, продекан на том факултету Вук Вучетић, доктор историјских наука Драженко Ђуровић, виши сарадници Института Анђела Нешковић, Лазар Шкобо и Георгије Вулић.