ТЕ Угљевик се враћа на мрежу за седам до десет дана, Влада Српске обезбјеђује новац за угаљ (ВИДЕО)
Ђокић је поручио да је на јучерашњем састанку представника институција и енергетских предузећа договорено рјешење које би омогућило поновно покретање производње, док је Петровић нагласио да је циљ да се премости период до успостављања услова за експлоатацију угља на новом лежишту.
- Осигураћемо довољне количине угља које ћемо набавити и термоелектрана треба да се врати на мрежу - рекао је Ђокић, наводећи да је, према процјенама руководства предузећа, термоелектрана у погонској спремности и да јој је потребно неколико дана за припрему.
Петровић је истакао да ће набавка угља из других извора бити привремено рјешење, јер је таква производња знатно скупља од оне засноване на властитом угљу. Према његовим ријечима, Влада Републике Српске планира да током наредних шест мјесеци дио средстава обезбиједи из буџета, док је предвиђен и кредитни аранжман од 50 милиона КМ уз гаранцију Владе.
- Не можемо производити енергију по 150 евра по мегават-часу, а продавати је по 40 евра грађанима и 75 евра привреди без додатне финансијске подршке - упозорио је Петровић, објашњавајући да би у супротном пословање стварало додатне губитке.
Као кључни предуслов за стабилизацију рада рудника и термоелектране означено је рјешавање имовинских односа на подручју Угљевик Исток 2, односно експропријација земљишта на потезу Гајићи. Петровић је навео да је ријеч о седам имања чије би рјешавање омогућило формирање радне површине и наставак експлоатације.
Ђокић је нагласио да власницима земљишта мора бити исплаћена правична накнада, истичући да је управо завршетак експропријације једно од кључних ограничења за континуирану производњу угља. Према његовој оцјени, стварањем услова за експлоатацију на новом подручју могла би се обезбиједити дугорочнија перспектива рада термоелектране, потенцијално и до 2050. године.
Говорећи о узроцима садашњег стања, Ђокић је одговорност повезао са дугогодишњим пропустима у планирању рударске производње, недовољним улагањем у механизацију, високим трошковима и политичким утицајима на управљање предузећем.
- Управе и предузеће су у тим периодима начинили велике грешке и нису биле свјесне опасности у коју дугорочно доводе рудник и термоелектрану - рекао је Ђокић, додајући да је на проблеме упозоравао и ранијих година.
Петровић је указао на промјене у условима експлоатације, наводећи да је коефицијент откривке, односно количина откривке коју је потребно уклонити да би се дошло до угља, у појединим периодима порастао са односа 1:4 на 1:11, па и 15.
- Очито је да рударски дио није имао континуитет планирања или није било довољно истражних радова, па смо данас дошли до много неисплативијег коефицијента откривке и доласка до угља - рекао је Петровић.
Он је оцијенио да су одлуке о уступању лежишта Угљевик Исток 2 биле пресудне за наставак рада, али је упозорио да се проблеми не могу ријешити преко ноћи. Дугорочна стабилност, како је навео, захтијева равномјерно планирање експлоатације, улагање у механизацију и финансијску одрживост пословања.
Саговорници су упозорили и на неповољне хидролошке прилике које су додатно смањиле производњу електричне енергије из хидроелектрана, повећавајући потребу за набавком струје на тржишту. Ђокић је навео да цијене на спољном тржишту достижу 300 евра и више по мегават-часу, што представља велико оптерећење за електроенергетски систем.
Поновно покретање ТЕ Угљевик зато је представљено као хитан корак за обезбјеђивање домаће електричне енергије и очување радних мјеста, али и као привремено рјешење које неће отклонити све нагомилане проблеме без нових улагања и ефикаснијег управљања рударском производњом.