Лекорни затражио увођење "дјелимичних полицијских часова" у градовима Француске
Лекорни је након састанка међуминистарског кризног штаба навео и да ће детаљи о обиму ових мера бити објављени касније у току дана, преноси Фигаро.
Он је најавио да ће од сутра почети примејна програма за случаје дјелимичне незапослености за привредне субјекте погођене нередима, који ће влада финансирати у потпуности.
- Ријеч је о мјери усмјереној на очување радних мјеста, јер не долази у обзир да након физичког уништења које се већ догодило, уследе и социјалне посљедице у виду губитка радних мјеста - рекао је Лекорни.
Лекорни је рекао да влада "нема шта да крије" након нереда широм земље током викенда.
- Французи морају да схвате како је неред организован на потпуно невиђен начин, посебно током дана од стране крајње љевице, а увече од стране опште делинквенције - рекао је Лекорни и позвао на "снажан кривични одговор на насиље".
Он је оптужио "ултралеви покрет" да жели да организује "дубоке нереде у земљи до предсједничких избора".
- Постоји читава мрежа актера који би могли бити мобилисани да чак доведу у питање вријеме одржавања предсједничких избора и само одржавање предсједничких избора - рекао је он, додајући да ће одржати "посебан састанак" са министром унутрашњих послова Лораном Нуњезом и обавјештајним службама у вези са тим питањем.
Раније данас портпаролка француске владе Мод Брежон изјавила је да предсједник крајње левичарске странке Непокорена Француска Жан-Лик Меланшон заговара "облик побуне против Републике".
- Већ неколико година, Непокорена Француска навикава нас да будемо у овој стратегији екстремног сукоба на потпуно претпостављен начин. Све ово произилази из изузетно јасне изборне стратегије - оцијенила је Брежон.
Талас масовних протеста у Француској почео је средином септембра као локални штрајк и бунт ученика и наставника у једној средњој школи у сиромашнијем предграђу Париза, Кретеју, а повод су били катастрофални услови у просвјети - хроничан недостатак професора, пренатрпане учионице и запуштене, оронуле школске зграде.
Протести су радикализовали и проширили су се на средње школе и факултете широм земље, праћени масовним блокадама и сукобима са полицијом.
Демонстрацијама су се придружили синдикати, родитељи и активисти некадашњег покрета "Жути прслуци", а првобитним захтјевима за реформу образовања прикључили су се и масовни улични протести против високих трошкова живота, раста цијена горива и владиних мјера штедње.