Дмичић: Нови Устав Српске не мора бити противдејтонски чин, циљ је јачање њеног уставноправног положаја (ВИДЕО)
Говорећи о најавама да би нови највиши правни акт Републике Српске могао бити донесен 9. јануара, на Дан Републике, Дмичић је истакао да је неопходно пронаћи рјешења која ће одговорити на савремене потребе, уз очување основних начела уставног уређења и поштовање дејтонског оквира.
- Мир као насљеђе представља изазов за будућност - поручио је Дмичић, наглашавајући да је након више од три деценије постојања БиХ потребно преиспитати постојећа уставна рјешења и пронаћи функционалнији модел односа и надлежности.
Он је подсјетио да је први Устав Републике Српске донесен 28. фебруара 1992. године, те да је током протеклих деценија мијењан бројним амандманима, у складу са промјенама у уставноправном систему БиХ.
- Нови уставни текст требало би да обухвати питања расподјеле надлежности, заштите виталних националних интереса, имовинских односа, локалне самоуправе, као и функционисања институција и механизама контроле власти - нагласио је Дмичић.
Дмичић истиче да је суштина уставних промјена у томе да се Република Српска јасније дефинише унутар уставног поретка БиХ, уз очување дејтонских начела и унапређење услова за остваривање права и слобода грађана.
- Стварали смо три деценије кућу, али нисмо створили дом - рекао је Дмичић, указујући на потребу да уставна рјешења допринесу стабилнијем и функционалнијем друштву.
Коментаришући најаве да би Бањалука била дефинисана као главни град Републике Српске, а Источно Сарајево као пријестоница са сједиштем у Палама, Дмичић је оцијенио да такво рјешење има уставноправно утемељење.
Он сматра да би уставом требало јасно дефинисати статус оба града и сједишта институција, истичући да би се тиме уважио њихов историјски, симболички и политички значај.
- Такво рјешење не би умањило значај других дијелова Републике Српске, већ би представљало признање доприноса Бањалуке и Источног Сарајева у развоју и конституционализацији Српске - наводи Дмичић.
Говорећи о могућности да нови устав буде усвојен до 9. јануара, Дмичић је указао на неопходност поштовања прописане уставне процедуре.
Како је навео, поступак подразумијева овлашћени приједлог за промјену Устава, обезбјеђивање двотрећинске већине у Народној скупштини Републике Српске и учешће Вијећа народа у складу са уставним правилима.
Посебно је указао на потребу политичког договора и усаглашавања ставова конститутивних народа, оцјењујући да би неусаглашеност могла отежати или успорити процес уставних промјена.
Осврћући се на механизам заштите виталног националног интереса, Дмичић је нагласио да је његова сврха обезбјеђивање равноправности конститутивних народа, али да га не би требало користити за заустављање уставних промјена и развоја институција.
Дмичић је истакао да би нови устав, осим уређења институционалних односа, требало да допринесе јачању правне сигурности, економском и социјалном развоју, те наставку европских интеграција.
Као важне циљеве издвојио је заштиту виталних националних интереса, очување посебних паралелних веза са Србијом и стварање услова за сигурнији и квалитетнији живот грађана.
- Кључно је да уставне норме не буду препрека развоју, већ основа за ефикасније институције, стабилније односе и остваривање права грађана - закључио је Дмичић.