Робна размјена у првом полугодишту 24,41 милијарду КМ
Савјет министара усвојио је на данашњој сједници Анализу спољнотрговинске размјене за првих шест мјесеци, према којој је покривеност увоза извозом износила 56,72 одсто, што је за 0,71 одсто мање него у истом периоду лани.
У поређењу са првих шест мјесеци прошле године, забиљежен је раст укупне спољнотрговинске размјене од 5,61 одсто, при чему је увоз повећан за 6,09 одсто, извоз за 4,78 одсто, док је спољнотрговински дефицит порастао за 7,85 одсто.
ЕУ је и даље најважнији спољнотрговински партнер БиХ, наводи се у анализи и истиче да је извоз износио 6,81 милијарду КМ, што представља раст од 9,26 одсто у односу на исти период лани, док је увоз повећан за 6,87 одсто, а износио је 9,14 милијарди КМ.
Један од главних изазова у идућем периоду биће јачање конкурентности домаће производње и повећање извоза, саопштено је из Савјета министара.
Савјет министара усвојио је Информацију Министарства финансија и трезора о реализацији вишегодишњих пројеката у институцијама БиХ, закључно са крајем прошле године.
Према овој информацији, укупна вриједност вишегодишњих пројеката у реализацији је 565,97 милиона КМ, укључујући укупно извршење вишегодишњих пројеката до 31. децембра које је износило 213,28 милиона КМ.
Расположива средства 1. јануара ове године износила су 246,74 милиона КМ, од чега су буџетска средства 227,85 милиона КМ.
Институције БиХ дужне су најмање једном годишње достављати Савјету министара извјештај о реализацији вишегодишњег пројекта ако не прати планирану динамик, уз обавезно достављање детаљног образложења кашњења у спровођењу, као и приједлог закључка којим ће се прописати активности с циљем убрзања.
Задужене су институције БиХ да најкасније до краја године Савјету министара доставе информацију о вишегодишњим пројектима који су завршени у претходном периоду.
РАСТЕ БРОЈ ДЈЕЦЕ У ВРТИЋИМА, АЛИ И ДАЉЕ ТРЕБА ЈАЧАТИ КАПАЦИТЕТЕ
У БиХ у порасту је број дјеце обухваћене предшколским васпитањем и образовањем, али је успркос евидентном напретку и даље присутна потреба јачања капацитета и доступности, наведено је у Информацији о провођењу Оквирног закона о предшколском васпитању и образовању у БиХ за прошлу годину коју је усвојио Савјет министара.
У документу је истакнуто да је недовољан обухват дјеце предшколским програмима присутан нарочито у руралним и социоекономски мање развијеним срединама.
Наведени су подаци Агенције за статистику БиХ у педагошкој 2025/2026. години, према којима је у БиХ дјеловало 548 предшколских установа које је похађало 48.246 дјеце, што представља повећање корисника за 5,4 одсто у односу на претходну годину.
Од укупног броја дјеце обухваћене предшколским васпитањем и образовањем, 56,9 одсто похађало је јавне установе, а 43,1 одсто је било обухваћено програмима приватних установа.
Истовремено је 9.964 дјеце чекало мјесто у предшколским установама.
Програм за дјецу у години пред полазак у школу у педагошкој 2025/2026. години похађало је 13.538 дјеце, од чега је 9.398 дјеце истовремено похађало предшколску установу, док је 4.140 дјеце било укључено искључиво у програм припреме за полазак у школу.
Савјет министара данас је донио одлуку да БиХ на 20. Венецијанском бијеналу архитектуре 2027. године представља Факултет грађевинарства, архитектуре и геодезије из Мостара у партнерству са Архитектонским факултетом из Сарајева, за шта ће бити издвојено 250.000 КМ.
Министри су усвојили и одлуку о критеријумима за распоред средстава из текућег гранта "Програми за припрему пројеката и потенцијалних кандидата за средства из фонда Хоризонт Европа и подршка иноваторству" за раздобље 2026 - 2028. године.
Средства ће бити додијељивана у складу са прописаним критеријумима путем јавног позива објављеног на страници Министарства цивилних послова у Савјету министара, а обавјештење о конкурсу биће објављено и у три дневна листа која излазе на подручју цијеле БиХ.
За 2026. годину обезбијеђена је 561.000 КМ, док ће средства за наредне двије године бити обезбијеђена буџетом БиХ за те године.
СВИ НИВОИ ВЛАСТИ ДА ПЛАНИРАЈУ СРЕДСТВА ЗА ДЕМИНИРАЊЕ
Савјет министара данас је усвојио свеобухватну анализу процеса деминирања у БиХ од 1996. до краја 2024. године, уз позив свим нивоима власти да у буџетима планирају средства за уклањање мина и убојних експлозивних средстава.
Анализом је указано на озбиљне изазове у процесу хуманитарног деминирања, при чему су домаћа издвајања и даље знатно испод потребног нивоа.
Додатни проблем представља и постепено смањење међународне донаторске подршке, саопштено је из Савјета министара.
Савјет министара задужио је Центар за уклањање мина БиХ да повећа ефикасност деминирања, укључујући унапређење дигиталне трансформације и методологије годишњег планирања.
ИЗ ОБНОВЉИВИХ ИЗВОРА ПРОИЗВЕДЕНО 6.598 ГИГАВАТ ЧАСОВА СТРУЈЕ
У БиХ је прошле године произведено 6.597 гигават часова електричне енергије из обновљивих извора, што је чинило 53,5 одсто укупне потрошње електричне енергије, наведено је у Извјештају о спровођењу Оквирне енергетске стратегије до 2035. године, који је данас усвојио Савјет министара.
Према подацима из овог извјештаја, учешће електричне енергије произведене из обновљивих извора у БиХ од 53,5 одсто било је веће од просјека држава чланица ЕУ, који је у 2024. години износио 47,5 одсто.
Укупна потрошња електричне енергије у БиХ у 2025. години износила је 12.330 гигават часова, што је за 199 гигават часова, или 1,6 одсто, више него претходне године.
Истовремено је повећан и извоз електричне енергије, па је БиХ прошле године извезла 5.137 гигават часова, што је за 13,5 одсто више него 2024. године.
Увоз електричне енергије износио је 2.810 гигават часова, што је повећање за 39 одсто у односу на претходну годину, саопштено је из Савјета министара.
Извјештај који је сачинило Министарство спољне трговине и економских односа садржи податке о стању и активностима у електроенергетском и сектору гаса, спровођењу обавеза из Уговора о успостављању Енергетске заједнице, развоју регулаторног и институционалног оквира, приступу фондовима ЕУ и Инвестиционом оквиру за западни Балкан, као и наставку активности на спровођењу Оквирне енергетске стратегије.
РЕПУБЛИЦИ СРПСКОЈ ОКО 4,1 МИЛИОН ДОЛАРА ЗА ПОВЕЋАЊЕ ОТПОРНОСТИ НА КЛИМАТСКЕ ПРОМЈЕНЕ
Савјет министара утврдио је Приједлог споразума о финансирању са 9.216.590 долара бесповратних средстава повећања отпорности на климатске промјене у пољопривредном сектору - СТАЗА између БиХ и Међународног фонда за пољопривредни развој /ИФАД/.
Из овог гранта 5.042.187 долара алоцирано је на ФБиХ, а 4.174.403 долара за Републику Српску, саопштено је из Савјета министара.
Пројект представља системски одговор на еколошке и економске изазове узроковане климатским промјенама у руралним подручјима те обухвата 71 општину у БиХ, са посебним фокусом на социо-економски најугроженије локалне заједнице.
Укључује подршку рањивим категоријама и руралном развоју и јачање адаптивних капацитета пољопривреде.
Приједлог споразума о финансирању са основама за његово закључивање биће достављен Предсједништву БиХ у даљу законом предвиђену процедуру, а за потписника је предложен министар финансија и трезора у Савјету министара Срђан Амиџић.
На данашњој сједници Савјета министара усвојена је Информација о чланству у Међународном савјету за маслине /ИОЦ/ и Међународном споразуму о маслиновом уљу и стоним маслинама из 2015. године.
Маслинарство у БиХ посљедњих година биљежи континуиран раст и представља једну од најперспективнијих пољопривредних грана производње углавном заступљене на подручју Херцеговине.
Према подацима Федералног агромедитеранског завода процјењује се да је у БиХ у 2025. години било око 147.000 стабала маслине на 650 хектара, од тога у ФБиХ око 142.000 стабала на 630 - 640 хектра, а у Републици Српској око 5.000 стабала на 18 – 20 хектара.
Посљедњих година домаће маслинарство остварило је значајну међународну афирмацију, а произвођачи из Херцеговине све чешће освајају највиша признања на престижним свјетским такмичењима за квалитет екстрадјевичанских маслинових уља.
Ови резултати потврђују да упркос релативно малим производним капацитетима у односу на традиционалне медитеранске произвођаче, БиХ располаже изузетним потенцијалом за производњу врхунских маслинових уља високе додатне вриједности.
Учествовање БиХ у раду ИОЦ-а ствара институционалне претпоставке за јачање конкурентности домаћих произвођача у сектору маслинарства, унапређење квалитета производа, развој извоза и усклађивање са европским стандардима, чиме се додатно доприноси одрживом развоју пољопривреде и руралних подручја земље.
Савјет министара утврдио је и упутиће Предсједништву БиХ у даљу процедуру приједлоге одлука о ратификацији Конвенције о признавању и извршењу страних судских одлука у грађанским или трговинским питањима и Конвенције о Бироу Европске конференције цивилног ваздухопловства.